Close

Ove godine na 63. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu premijerno će se pojaviti Zajednica izdavača i nakladnika u BiH, udruženje profesionalnih bosanskohercegovačkih izdavača. Njihov štand biće u hali četiri Beogradskog sajma. Ovo mlado udruženje koje postoji nepunu godinu namerno je da ne sedi skrštenih ruku već da rešava probleme i inicira aktivnosti na dobrobit, ne samo članica, već sveukupnog statusa knjige i izdavača. Učešće na Sajmu u Beogradu prvi je međunarodni nastup, a pored mnogih dobrih knjiga od kojih će neke srpska čitalačka publika prvi put moći da vidi, planiran je niz promotivnih aktivnosti, susreta i razgovora, kako bi se što bolje povezali sa ovim delom regiona.

Krajem prošle godine grupa od sedam vlasnika i direktora izdavačkih kuća u BiH osnovala je Zajednicu izdavača/nakladnika u BiH, sa idejom da udruženi pokušaju naći rešenje za izlazak iz neprihvatljive situacije u kojoj se nalazi celokupno bosanskohervcehovačko izdavaštvo. Zajednici su pristupili: Buybook, Connectum, Dobra knjiga, Synopsis i University press iz Sarajeva, Vrijeme iz Zenice, i Hrvatski leksikografski institut iz Mostara. Njima je izdavaštvo jedina delatnost od koje žive i kojom se u dužem vremenskom periodu, kontinuirano bave objavljivanjem estetski vrednih i društveno korisnih knjiga, uprkos društvenoj nebrizi, nepostojanju kulturnih politika i posledično teškim tržišnim uslovima, a uspeli su opstati i očuvati visoke profesionalne izdavačke standarde. Kako bi bh. izdavaštvo pokrenuli u željenom smeru, ova grupa odlučna je, da  zajedničkim nastupima rešava probleme kojih nije malo.

Prilikom osnivanja članovi novoformiranog udruženja izneli su osnovne ideje i koncept rada koje je prenelo sarajevsko Oslobođenje.

Ajet Arifi iz Connectuma:

– Radićemo na promovisanju knjige kao javnog dobra, osiguranju uslova za razvoj kulture čitanja, podticanju kvaliteta knjiga i podizanju izdavačkih standarda, sprovođenju različitih oblika međunarodne saradnje na području knjiga i vraćanju digniteta i ugleda sajmovima knjiga u BiH.

Damir Uzunović iz Buybooka:

Mi smo izdavači, koji u BiH objave 90 posto svih knjiga, ne želimo više stvar prepuštati slučaju i govoriti kako je izdavaštvo u krizi i da ne možemo napraviti ništa… Ne želimo kukati. Mi smo do sada preživeli, jer imamo znanje i struku, želimo da se ujedinimo i budemo partneri. Moramo doći do čitalačke publike, biblioteka, državnih fondova koji nas moraju podržavati…

Amer Kajmović/Oslobođenje

Izedin Šikalo iz Dobre knjige izdvojio je primer neoporezovanih knjiga koje ugrožavaju bosanskohercegovačko izdavaštvo:

– Izdavači su u podređenom položaju, delimično smo i sami krivi. Ljudi iz politike koji određuju sudbinu izdavača ne prepoznaju naš esnaf, a ako smo intelektualni težaci, onda bi bilo dobro da i mi imamo neke inicijative.

Dragan Marković iz University pressa naglasio je da je važno početi od stvari koje su realne i moguće realizovati u kratkom vremenskom roku:

– Razna udruženja imaju veliku energiju, naprave prvi korak, a ne stignu drugi. Nadam se da ćemo mi u ovom sastavu uraditi i drugi, treći i četvrti korak na bazi usuglašenih interesa za izdavaštvo i profesionalnost struke. Od 1994. sam u izdavaštvu, mimo lošeg statusa knjige, opredelilo me da se uključim u Zajednicu, to što smo svi profesionalni. Očekujem da ćemo napraviti kvalitetne korake koji se pre svega, odnose prema svim nivoima vlasti.

Za Darka Rubčića iz Synopsisa cilj je da institucije s raznih nivoa vlasti prepoznaju Zajednicu kao novi pravni subjekt:

– I pre smo imali pojedinačne inicijative. Naveli smo šest koraka. To je šest polja na kojima ćemo insistirati.

Izdavaštvo je brak između trgovine i umetnosti. – Muamer Spahić

Muamer Spahić iz zeničke izdavačke kuće Vrijeme smatra da ova inicijativa predstavlja udruženu energiju:

– Izdavači su prepoznali ne samo tešku situaciju u kojem se nalazi bosanskohercegovačko izdavaštvo, nego i priliku da od ove delatnosti napravimo unosnu profesiju. Problema u BiH je mnogo: imamo najvišu PDV stopu za knjige, nemamo podršku vlasti, nedostaje nam izdavačke infrastrukture, nedostaju knjižare… Opstali smo 20 godina u lošem ambijentu, opstajaćemo i dalje, ali vidimo veliku priliku da od izdavaštva napravimo važnu kulturnu delatnost koja može biti stub ne samo kulturnog identita i opstanka zemlje kulture i jezika nego i privredne delatnosti. Izdavaštvo je brak između trgovine i umetnosti.

Ostavi svoj komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena sa *