O blogu Biblioterapija

Književnost otkriva što stvarnost skriva

Da li ste ikada primetili kako čitanje knjige može da vam ulepša dan, da odgovore na tražena pitanja, podstakne, motiviše, poboljša raspoloženje  i prosto  nekako lekovito  da deluje? Iako na prvi pogled čudno zvuči, čitanje zaista jeste lekovito! Odnosno može biti ako se upustite još i u tu avanturu, posle svih medikamenata, suplemenata, lečenja vodom, uljem, magnetima, travama, zvukom, muzikom…koje vam preporučuju mediji na sav glas ili prijatelji u formi onog čuvenog dramatično-poverljivo intoniranog pitanja kojim se najavljuju sudbinske promene?  Da li ste možda čuli za biblioterapiju?

Ako ste samo skeptično odmahnuli rukom, verovatno ni sami niste svesni koliko je čitanje oblikovalo Vašu ličnost i koliko vam je pomoglo u određenom trenutku. Prisetite se šta su Vam značile sve one bajke, basne, uspavanke i slične priče. Sticanje samopouzdanja, savlađivanje strahova, sanjarenje, maštanje, identifikacija sa likovima, emocionalna rasterećenja, sagledavanje problema na drugačiji način i nalaženje alternativnih rešenja….Čitanje je u suštini uvek usmereno detetu, zauvek zarobljenom u svakom od nas.

Lekovito mesto za dušu

Knjige kao da su oduvek bile tu, oko nas. Nenametljivi  pratioci  kojima se vraćate kad vas svi drugi iznevere i ostave, kad ste deprimirani i prazni;  jedinstvena, prenosiva  magija kad želite više i bolje, kad tragate za odgovorima i za smislom. Mnoge od njih su pobedile predrasude i svemoćne vladare i nesmanjenim intenzitetom kroz vekove fasciniraju ljude. Jedan od vodećih stručnjaka u svetu za ovu oblast, profesor Ofra Ajalon, psihoterapeut iz Izraela, tvrdi da je lekovita moć knjiga, odnosno priča i pesama, bila poznata i drevnim narodima. Izmišljali su ih namenski, sa ciljem da ohrabre, daju nadu, probude ljubav i snagu, opomenu, pa i zastraše drugoga.“Nezaobilazni“  stari Grci takođe su verovali u lekovitu moć čitanja i zato je čest natpis na ulazima u starogračke  biblioteke bio „Lekovito mesto za dušu“.

Međutim, iako su  efekti čitanja poznati još od tih  davnih vremena, tek  početkom XX veka  taj specifičan fenomen je doveden u vezu  s idejom o promeni u  mišljenju ili ponašanju pojedinca. Biblioterapija se razvila iz knjižarske tradicije koja je pordrazumevala preporučivanje knjiga za pojedine oblasti, teme i probleme. To je bilo vreme izuzetnih, široko obrazovanih, svestranih knjižara, zaljubljenika u knjigu. Danas je i to, kao i mnogo toga drugog, isčilelo pred naletom  nekritične komercijalizacije.

Čitaj da bi živeo

Biblioterapija  ublažava učinke stresa, smiruje um, opušta preveliku napetost, unutrašni pritisak i anksiozost i smanjuje frustracije i neuroze. Često se koristi u grupnom socijalnom radu ili grupnoj terapiji gde se pokazala uspešnom kod osoba svih uzrasta i kod zdravih ljudi kao sredstvo ličnog rasta i razvoja.

Biblioterapija se kao pomoćno terapeutsko sredstvo prvi put pojavila tridesetih godina prošlog veka, a nakon Drugog svetskog rata, prihvaćena je u psihologiji i psihijatriji. Naučnu potvrdu dobila je kada su istraživanja pokazala kako su se vojnici koji su u bolnicama čitali knjige (da bi skratili vreme), brže oporavljali od onih koji nisu čitali. Tada je ustanovljeno da književna dela imaju vrlo jako dejstvo na čitaoca, ponekad  čak jače od mnogih medikamenata, a psihijatri su pronašli način kako da to usmere ka osnovnom cilju svake terapije – ozdravljenju. Bogato iskustvo koje se stiče uživljavanjem u likove budi izuzetno snažne emocije, podstiče maštu i proširuje vidike, odnosno pomera naše mentalne granice kojima smo ograničeni zbog neznanja, predrasuda, uticaja okoline ili ustaljenih društvenih stavova. Biblioterapija može da se primenjuje u individualnoj ili u grupnoj terapiji, a pokazala se jednako uspešnom kod svih osoba, jer niko nije imun (ma kako to danas, u vremenu masovnih medija i kulture, neverovatno zvučalo!!) na knjige.

Prozom protiv stresa

Na temelju iskustava sa „ratnim“ čitaocima, u svetu su se razvile mnoge, manje ili više formalne, osnovne ili dopunske, terapeutske metode kojima je za niz dijagnostikovanih poremećaja, na receptima umesto čuvenog „Prozaka“ bilo ispisano ime Šekspira, Dostojevskog, Dikensa, Tomasa Mana, Viktora Igoa, Gistava Flobera i drugih klasika. U zavisnosti od profila ličnosti i vrste problema koji ga muči, klasifikovani su i poželjni pisci odnosno štiva. U razvoju i popularizaciji ove metode prednjače Amerikanci,  ali je lečenje literaturom razvijeno i u Engleskoj, u Izraelu i mnogim drugim zemljama. Na zapadu je biblioterapija individualna metoda gde biblioterapeut, na osnovu uzrasta, karakteristika ličnosti i složenosti problema „propisuje“ prozu ili poeziju u odmerenim dozama. Američki psihijatri u određenim slučajevima umesto lekova savetuju knjige kod depresije, neuroze, različitih trauma, agresivnosti, anksioznosti, ali i kao pomoćno sredstvo kod visokog krvnog pritiska, migrene i tahikardije.

Knjiga bi svakom od nas u svako doba mogla da bude moćan zdravstveni saveznik. Otklon od knjige kao masovni trend savremenog doba nije samo pitanje “lakomislenog osiromašenja svog života” (Andrić), već pitanje očuvanja mentalnog zdravlja, kako pojedinca, tako i nacije. Čitanje je idealna alternativa Bensedininima kojih se na godišnjem nivou u Srbiji popije celih pet miliona!!! (Iako ne postoje podaci koliko je knjiga pročitano u istom periodu, bilo bi zanimljivo poređenje kako bi naša stvarnost izgledala sa pet miliona pročitanih knjiga!)  Pri tom, nema loših propratnih pojava, sem ako se zanesete u čitanju, pa neispavani odete na posao ili Vam zagori pita u rerni. Pametne, ka budućnosti usmerene vlade „navukle“ bi sopstvenu naciju na čitanje umesto na sedative, i to planski, ciljano i osmišljeno. Ali kako stvari stoje, čitanje će po svoj prilici još dugo ostati individualni terapeutski metod, a kućne apoteke će zauzimati više prostora od biblioteka.

Da vam se to ne bi desilo, dođite na naš blog Biblioterapija.

Čitajte – da biste živeli!   Gistav Flober

Oslušnite šta kažu drugi, kako razmišljaju, šta preporučuju… A onda – napišite nešto i vi…

Napišite nam pismo, podelite svoje misli i iskustva, preporučite nešto drugima, pišite o knjigama koje ste pročitali…