Nobelovac Kazuo Išiguro prevođen je u Srbiji još pre četvrt veka, što govori u prilog kvalitetnom uredničkom odabiru knjiga negdašnjih velikih izdavača . Njegova knjiga “Slikar prolaznog sveta” objavljena je pre četvrt veka u izdanju SKZ, a potom u izdanju Derete koji je objavio još dva naslova ovog pisca “Ostaci dana” “Ne daj mi nikada da odem“ i Zakopani džin”. Mali podsetnik na ova dela:
Slikar prolaznog sveta zahvata sve velike Išigurove teme i pripovedačke postupke: promašene živote čije se niti odmotavaju kroz sećanja, teške istorije, oklevanja, pogrešne izbore i (ne)svesno poricanje odgovornosti za sopstvene postupke i odluke, kao i nepouzdanog naratora iz prvog lica, koji s jedne strane ograničava čitaoca da stekne realniju sliku okruženja u kome se radnja romana odigrava, ali s druge produbljuje uvid u unutrašnji kompleksni i, vrlo često, ambivalentni i konfliktni svet glavnog junaka. Generacija koja je učestvovala u zločinima, kao njihov izvršilac, intelektualni podstrekač ili estetski propagandista, prinuđena je da se nakon stravičnih razaranja u Hirošimi i Nagasakiju pomiri s gubicima: izgubljeni su životi, izgubljen je rat, ali, podjednako bitno, nepovratno su izgubljeni čast i ugled.
Roman je osvojio Vajtbredovu nagradu za knjigu godine i ušao u najuži izbor za Bukera, što će Išiguru poći za rukom još tri puta u karijeri (osvojiće ga 1989), svrstavajući se tako u red najuspešnijih autora od osnivanja ove prestižne svetske književne nagrade.
Knjiga “ Ostaci dana” dobitnik je Bukerove nagrade. U ovom delu Kazuo Išiguro vrhunskim književnim umećem oslikava jedan svet u nestajanju, kroz sudbinu čoveka koji u ostacima dana na jedan setno melanholičan način govori o tragici života, neostvarenoj ljubavi dužnosti, dostojanstvu i odanosti. S finom ironijom i bez trunke sarkazma, Išiguro majstorski uspeva da dočara specifičnost engleskog humora, prezir prema američkim novotarijama ili razmišljanja o odanosti i vernosti.
Zahvaljujući japanskom poreklu Išiguro je sa jasnije distance mogao da vidi i prepozna ono je najkarakterističnije i najprepoznatljivije u njegovoj novoj domovini.
Film Ostaci dana sa Emom Tompson i Entoni Hopkinsom bio je nominavan za osam Oskara. I to je jedan od retkih filmova koji je uspeo savršeno da dočara magiju pisane reči.
Ponekad surov, a ponekad misteriozan, Išigurov prvi roman nakon desetogodišnje pauze govori o strahotama zaborava i snazi sećanja, donosi snažnu parabolu o ljubavi, osveti i ratu. Inspirisan tolkinovskim folklorom, s junacima koji hodaju putevima kralja Artura i Froda Baginsa, podjednako lako osvajajući našu naklonost, pisac ipak uspeva da prevaziđe ograničenja žanra. Retko se dešava da priče sa zmajevima i bajkolikim stvorenjima i visoka književnost idu zajedno, kao što je slučaj u Zakopanom džinu. Jedno je sigurno, Išiguro je ostao veran sebi i svojoj nameri da nikad ne napiše dva, makar slična romana i da nas, pritom, nikada ne ostavi ravnodušnim.
Rimljani su davno napustili ostrvo i Britanija sve više propada. Ali ratova, koji su nekada bili tako česti, više nema. Aksl i Beatris, dvoje starijih Brita, smatraju da je konačno došlo vreme da krenu kroz zemlju magle i kiše i posete sina koga godinama nisu videli i jedva da ga se uopšte i sećaju. Znaju da će se na tom putu suočiti sa mnogim opasnostima, ali ne znaju kako će se njihov put odraziti u tamnim i zaboravljenim kucima njihove ljubavi. Takođe ne znaju da će im se na putu pridružiti saksonski ratnik, odbačeno siroče i vitez – svako od njih, poput Aksla i Beatris, izgubljen u potrazi za sopstvenom prošlošću.
Autor je osam romana koji su prevedeni na više od 40 jezika i više filmskih i TV scenarija.
