Close

U izdanju CFP Apostrof izašla je zbirka pesama Gačića Oko ponoći, prvenac dr Bojana Gačića.

Proniknuće u dušu pesnika je oduvek bio zametan i riskantan posao. Pitanje „šta je pesnik hteo da kaže“ podjednako se obrušava na pesnika samog kao i na analitičara… jer stvaralački proces, nošen nadahnućem, rečima, osećanjima i osetima, rasprostrtim na sve strane mislima – ne olakšava put prosvetljujućeg saznanja… Lice i biće ljubavi je nedokučivo a izazovno i pesniku koji je njeno izvorište i ishodište; zato se i pesnik Bojan Gačić grčevito nosi s njim – bilo da ga ne ispušta, iscrtava tokovima svojih vena, zatočivši ga negde u sebi, bilo da ga na odstojanju odmerava, vapije za njim, otima se da ga dohvati, zadrži po svaku cenu…

Elementi ljubavne euforije, iskazane jednim uzvišenim tonom kroz sve zapetljanosti pesnikovih dana, uspešno prate personifikovane (raznorodne) sudbine, osame, čekanja i nadanja. Ne može se sustići broj pravih i za priliku ljubavi pogrešnih, jasnih i novoskovanih reči; ne mogu se zaustaviti pauze, neophodne za preživljavanje a simbolično iskazane obiljem tačaka. Sve je u funkciji zadihane ljubavi, prekinute, nezaboravljene i presečene, povratne i nepovratne. Sav košmar zaljubljenosti i slabosti, izbacio je na belinu papira tamne noći dozivanja, ridanja, sve kontroverze što samo senzitivno i nežno biće u ropstvu ljubavi obuzmu.

Pesnik traži na prvi pogled nemoguće – da bude onako kako jeste u zagrljaju ljubavi, koji je pak loman, krhak i nesiguran u očima nepoete koji život vidi u drugom svetlu. Ne ostavljaju ravnodušnim romantični zahtevi, želje koje uzvisuju ženu, apoteoza ljubavnici, ženi čije je ime suptilnih hiljadu načina i puteva, a svako utisnuto u pesnikovu dušu i sećanja, dozvola za sve običnosti i raspusnosti, pozivi u ponore, u sigurnost iskazanu slikovitim komparacijama „kao keruša svoje štene“, „kao jutro svoju maglu“, „kao rečenica sreće svaku svoju reč“, „kao rana svoj ožiljak“…  Pesnik uspeva da bezbolno zarije nož u svoje unutarnje, samo njemu vidljivo i da samog sebe raskrinka, razdvoji na komadiće, spakuje u sve realne i iracionalne okvire, nošen žudnjom života i gonjen bičem sudbine koja nikad ne posustaje i ne odustaje; on zna sve njene boje i ukuse, sve padove i prkose, sve zvuke i tišine mesta na koja je vodila neznanka sudbina.

U svojevrsni ljubavni venac, upleteno je sve što se rečima da uvezati, izjednačeno sebe i tebe, ti i ja, moje i tvoje… Pesnički kist neumorno traga za kišama i snegovima, mostovima, mesečinama, pticama i popijenim vinima, predvečerjima i noćima, „samoćama od keksa i čokolade“… i neće prestati da traga… Za njom koja je „Drugačija. Posebna. Pametna. Jedinstvena. Obeležena. Najlepša“… I večna…

Hiljadu je načina da se kaže „volim te“ u neminovnostima koje se večito otvaraju. Svoje čuvare istine, sudbine s promenjenim imenima, pesnik je ubio u svojoj pesmi. Za svaki slučaj!

Rada Ilić

Ostavi svoj komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena sa *

Imate knjigu koja vam ne treba i želite da je prodate? Učinite to preko naše online knjižare. Pozovite nas! Otkaži