Close

Oj, Stojane, jabuko og zlata! Majka te je već zaboravila,

Sna’e Jele zaboravit neću; Sna’o Jelo nenošeno zlato!

Sa zlatom se susretnemo vrlo rano, još u pelenama, dok nam majka, izražavajući svoj emotivni stav, nežno tepa ’zlato moje’, čime nam stvara prvu od niza simboličkih karika kojima se zlato učvršćuje kao vrednost nad vrednostima. Potom steknemo neku drugaricu ili druga koji nose ime plemenitog metala, a u školi nas uče epskim pesmama u kojima  sve vrvi od  metafora ‘pod tokama od zlata košulja’, ‘od zlata jabuka’, ‘vrata od zlata’, ‘pehar od zlata’… Mediji slave uspehe poznatih pridevom ‘zlatni’,  zlatom se obeležavaju svi značajni životni datumi… Za velika postignuća najčešće se dodeljuju zlatne medalje, statue, trofeji, plakete i drugi zlatni predmeti… Dobrog čoveka opisujemo kao čoveka ‘zlatnog srca’, pedeseta godišnjica braka je ‘zlatna’, kao što je zlatan venčani prsten. ‘Zlatne godine’  su sinonim za  vreme  najveće mudrosti ili sreće, a ‘zlatno doba’ je doba  najveće razvijenosti civilizacije. Zlatna su žitna polja  i devojka zlatne kose… U umetnosti ‘zlatni presek’ označava božansku, savršenu proporciju, a ‘zlatno pravilo’ mera je ispravnog ophođenja prema svetu koji nas okružuje…Moglo bi se u ovu nisku nizati bezbroj ‘od zlata’ primera. 

Preuzeto sa Google pretraživača

Jeste li se ikad zapitali otkud toliko zlata u našem svakodnevnom životu? I kako je ono “iskočilo” iz  periodnog sistema elemenata u kom su pobrojani metali pravo u dimenziju snažne simbolike kojom se opisuje  sve dobro, moćno, vredno i vedro u ljudskoj civilizaciji? Ako zanemarimo funkciju zlata kroz istoriju kao valute ili obrtnog sredstva, ono je uvek bilo nešto više od novca ili mere u razmeni dobara. Iako je po strukturi metal, zlato u ljudskoj svesti nikad nije bilo samo i prevashodno to, već snažan simbol svetosti, sunca i svetla. Simbolika zlata u svim religijama i društvima povezana je s najvišim vrednostima kroz rituale koji su nezavisno od kulturnih, verskih i ostalih razlika, zlatom obeležavali najvažnije i najvrednije. Ono simbolizuje snagu, moć, bogatstvo, sreću, toplinu, ljubav, nadu, inteligenciju, pravdu, ravnotežu, savršenstvo i sunce. Kraljevi su se najčešće krunisali zlatnim krunama, a svecima se oko glave prikazivala zlatna aureola kao simbol prosvetljenosti koja zrači.

Zlato je, moglo bi se reći, prisutno u ljudskim životima od – Postanka. U Novom zavetu, u prvim poglavljima Evanđelja po Mateju, govori se o zlatu kao poklonu jednoga od tri mudraca s Istoka. U Knjizi otkrovenja opisuje se Novi Jerusalim kao grad ulica ‘od čistog zlata…’

Otuda je istorija zlata zapravo istorija čovečanstva. Drevne hronike pune su izveštaja o zlatnim čudesima, a mnoge legende, poput one o Zlatnom teletu, žive i danas. U tim davnim vremenima, dok su neki neumorno tragali za njim, drugi su ga se, nemoćni da pojme njegovu magičnu vrednost, praznoverno pribojavali sluteći njegove skrivene moći. Na alhemičare su podozrivo gledalo kao na đavolove majstore koje je trebalo uništiti ognjem i mačem.

Vekovna potraga za El Doradom

Iako same po sebi ne odgonetaju tajnu čudesne univerzalnosti zlatne simbolike, istorijske činjenice potvrđuju da zlato pripada najstarijoj vrsti metala koje su ljudi preradili. Jedan od razloga svakako leži u tome što se u prirodi pojavljuje skoro isključivo u obliku čistog metala, te njegova obrada nije zahtevala prethodno savladavanje tehnologije topljenja rude. Najstariji dokazi o korišćenju zlata potiču sa teritorije nekadašnje Prednje Azije iz perioda od oko 6000. godine p.n.e. U Evropi  prva nalazišta obrađenog zlata potiču iz 5 veka p.n.e. na prostoru bugarske Varne.

Zbog specifičnih svojstava (visok sjaj, toplotna i električna provodljivost, velika tegljivost  i kovnost,  otpornost na hemijske uticaje, otpornost na kiseline), koji su ga razlikovali  i izdvajali od ostalih metala, logično je što  je bilo u primeni  u skoro svakoj naprednoj kulturi ljudske istorije. Zlatno blago egipatskih faraona potiče pre svega iz rudnika Sinaj u Nubiji jer su ležišta u egipatskim mestima relativno brzo iscrpljena. Zlato su dovozilo i morskim ekspedicijama iz zemlje Punt (današnja istočna afrička obala), koje su se održavale za vladavine kraljice Hatšepsut (nakon 1500. godine p.n.e.).

Tutankamonova grobnica iz 14. veka p.n.e. koja je jedna od retkih bila u netaknutom obliku, dokaz je raskošnog posmrtnog rituala kojim su vladari ispraćani. Faraon je bio sahranjen u zlatnom kovčegu a njegovo je lice pokrivala maska od zlatnog lima. S obzirom na to da je Tutankamon bio vladar za egipatske razmere skoro beznačajan, može se lako pretpostaviti, s kolikim su količinama dragocenog metala ispraćani moćniji faraoni.

Za najstarije države Bliskog istoka upravo zlato je bilo jedan od motiva i razloga održavanja trgovačkih puteva i direktno teritorijalno proširenje. Zlato i ostali dragoceni metali su služili od početka takođe kao sredstvo razmene. Već drevni Sumeri su sve cene proračunavali u zlato, srebro ili žitarice. Kao glavno sredstvo za plaćanje u Vavilonu su se koristili bakar i srebro – zlato je tu bilo za svakodnevnu razmenu previše dragoceno i skupo.

Ipak, više od činjenica koje su ipak bile nemoćne da objasne fascinantnu opsednutost ljudske civilizacije ovim plemenitim metalom, intrigiraju legende na koje je potrošeno mnogo mastila i vremena. Legende su  popunjavale istorijske praznine, tamo gde fakti nisu mogli da daju dovoljno dobar odgovor neutaživoj ljudskoj znatiželji, ali i pohlepi. Novija istorija beleži pomamu inih pustolova koji su sledeći mit o El Doradu,  zlatnom gradu,  prekopali mnoge destinacije, neretko trošeći ceo život na potragu za zlatnim dragocenostima. Kada su španski konkviskadori sredinom 16 veka raširili fantastične priče o mistčnom gradu koje su umnogome deformisane izvorne legende starosedelaca, nastala je „zlatna groznica“ koja nije prestala do današnjih dana.  Zanimljivo je svedočenje  arheologa Maria Polia  koji je pre nekoliko godina idenfifikovao  El Dorado u Paititiju, gradu civilizacije Inka. Prema starim spisima grad je otkriven u 16. veku od strane misionara Isusovog reda koji su ga opisali kao grad prekriven zlatom i optočen draguljima. Međutim, niko nikad nije saznao njegovu tačnu poziciju jer je navodno Vatikan uništio sve tragove kako bi se izbegla „zlatna groznica“.

Mistično zlato kralja Solomona

Jedna od najmoćnijih i najraširenijih legendi koja  i danas golica maštu mnogih, je ona o blagu kralja Solomona, odnosno o mitskim rudnicima u gradu Ofiru. Kao i svaka legenda, ona je očaravajuća mešavina činjenica i mašte koja ne poznaje granice. Iako do danas nije nađen nijedan pisani izvor koji bi spominjao kralja Solomona, postoje arheološka svedočanstva o velikom graditeljskom zamahu iz tog doba. Čuven po svojoj mudrosti i moći, ali i optuživan da se predao mnogoboštvu zanemarujući poštovanje samo jednog jevrejskog boga, jedan od najvećih majstora kabale, poštovan kao pisac kom rabinska tradicija pripisuje spis Solomonova mudrost, u kom je prikazan kao astronaut, Solomon je po svoj prilici bio najbogatiji čovek koji je ikad hodio zemljom. Njegov najveći projekat bila je izgradnja veličanstvenog hrama u Jerusalimu čija je unutrašnjost bila pokrivena zlatom i u kom je pohranjen  Kovčeg saveza s dvema pločama na kojima je bilo napisano Deset Božijih zapovesti. Procenjuje se da bi danas izgradnja hrama koštala oko 1000 milijardi dolara.

Stari zavet govori o eksploataciji i trgovini zlatom, a u jednom od poglavlja biblijske Prve knjige postoji pisano svedočanstvo koje kaže: ‘Hiram je poslao na tim lađama svoje sluge, mornare koji su poznavali more, sa slugama Solomonovim. Oni otploviše u Ofir, uzeđe odande četiri stotitne i dvadseset talenata zlata i donesoše ih kralju Solomonu.’

Malo koji odlomak Biblije je izazvao veće rasprave od ovoga. Tumači i prevodioci s hebrejskog zaključuju da je Solomon svake tri godine slao svoje ljude u Ofir i da su se vraćali sa po 17.892 kilograma zlata. Odatle potiče zlato kojim je ovaj biblijski vladar i mudrac ušao u istoriju kao najmoćniji vladar i kojim je fascinirao kraljicu od Sabe, kada je zaintrigirana pričama, prešla skoro dve hiljade kilometara da se uveri u razmere blagostanja.

Posle ovih intrigantnih pisanih tragova, Biblija je odjednom neobjašnjivo zaćutala pa se Ofir ne pominje više nikad i nigde. Time je ostao otvoren ogroman manevarski prostor za pretpostavke i istraživanja na temu gde bi zapravo mogao biti taj nepresušni izvor moći kralja kom se pripisuju magijske sposobnosti. Zlatonosni rudnici kralja Solomona ostali su vekovima jedna od istorijskih zagonetki koja je izazivala da se pronikne, ne samo u teritorijalna odredišta zlatnih žila već da se dokuči mistična moć zlata koja je, uprkos naporima, izmicala suštinskoj spoznaji.

Proizvod svemirske veze

Jednu od najintrigantijih teorija koja se savršeno uklopila u postojeće praznine, obezbeđujući kontekstualne detalje za misteriozne sumerske zapise, dao je ruski akademik Zaharija Sičin, vrsni poznavalac drevnih jezika i pisama, neumorni istraživač drevne prošlosti, istorije i arheologije Bliskog istoka, što ga je dovelo do “vrlo dobro istraženog i dokumentovanog otkrića da su naši preci došli sa Zvezda u potrazi za zlatom”. Iako na granici fantastike, Sičinova kontraverzna teorija utemeljena na izvrsnom poznavanju drevnih pisama, ima čvrstu logičku strukturu koja je čini mogućom i izvesnom. Po njemu, iz drugog sunčevog Sistema, sa planete Nibiru koja se svakih 3600 godina  vraća u naš Sunčev sistem, došli su stranci u potrazi za zlatom koje je, po njihovim naprednim saznanjima, jedino imalo svojstva da prenese svaku vrstu informacije bez ikakvog gubitka ili deformisanja. Za njih je to bio materijal od neprocenjivog značaja za spas njihove planete čija je atmosfera bila ugrožena. Svoje tvrdnje potkrepljuje prevodima sumerskih tablica sa klinastim pismom koji govore da su Sumerci, čija je civilizacija osvanula preko noći 3800. godine p.n.e i cvetala oko šest hiljada godina na mestu gde se sada nalazi Irak, imali, između ostalog, pojam “Anunaki”. To je termin koji na sumerskom doslovno znači oni koji su došli sa neba/iz raja na Zemlju. Na sumerskom cilindričnom pečatu, starom više od 4000 godina, nacrtan je astronaut na Marsu, i astronaut na Zemlji sa svemirskim brodom između,“ navodi ovaj lingvista.

Ova visoko razvijena civilizacija od koje su Sumerci usvojili mnoga znanja, i koji su tada znali i radili mnogo do čega je čovečanstvo došlo tek u poslednjih stotinjak godina svog postojanja,  imali su veliku ulogu i u stvaranju ljudske rase kombinujući svoje gene sa genima humanoida. “Zato ne začuđuje što sva ta potraga za karikom koja nedostaje između Homo erectusa i Homo sapiensa nije urodila plodom. Ta karika nedostaje jer je preskočena zbog genetskog inženjeringa. Mi smo genetska kombinacija evolucije humanoida na Zemlji, i onih koji su došli iz drugog sunčevog sistema.“ – govorio je Sičin.

Zlato koje su transportovali na matičnu planetu pretvarali su u prah kojim su “krpili” oštećenu atmosferu, a koristili su ga u mnogim oblastima, posebno u medicini što im je između ostalog, omogućavalo enormno dug vek. Danas, kada se suočavamo sa ozonskim rupama i drugim ozbiljnim pretnjama, i kada su zlatne niti koje uveliko primenjuje estetska hirurgija i kozmetika, postale način produžavanja i očuvanja mladosti, nije se neuputno zapitati, uprkos distanci oficijelne nauke, i prosečnoj ljudskoj sklonosti da zlato još uvek vidi kao statusni simbol kojim se kiti u  formi nakita ili zlatnih poluga u sefovima – da li su zaista postojala bića koja su suštinsku vrednost zlata kao materije opstanka života, spoznala hiljadama godina pre nas.

Boja nebeske slave ili privid obmane?

U kontekstu kazivanja koja mitove približavaju realističnim mogućnostima, postaje bar jasnije zašto je zlato boja nebeske slave, i zašto je uvek bilo više nego obična materija i više nego ekonomska vrednost. Taj kvalitativni višak pokazuje simbolički kvalitet zlata koje ljudski um nije uspevao da funkcionalizuje. Kad bi se pokušala izračunati vrednost zlata gledajući njegovo simboličko značenje, jedini odgovarajući izraz bio bi neprocenjivo. Možda baš zbog toga što još uvek nismo dosegli do spoznaja o svim aspektima upotrebe ovog plemenitog metala, već samo do maglovitog kolektivnog nesvesnog osećaja o njegovoj potencijalnoj vrednosti koja je u osnovi postojanja i opstanka, njegova simbolika  toliko je velika da je jednostavno neizreciva u odnosu na novac. “Zlato je materijalizovana večnost. Zato je skupo“- konstatovao je Bela Hamvaš u „Hiperionskim esejima“

Ili je zlato, ipak, kako neki kažu, „samo varalica i šarlatan  koji zbija s ljudima neslane šale? Gde god se pojavi, ono uvek dobije fantastičan publicitet i stvori mitove i legende u koje će uvek verovati vojska lakovernih…?!

 

Ostavi svoj komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena sa *