Prirodne brojeve stvorio je Bog,
svi su ostali delo ljudsko.
matematičar Leopold Kroneker
Doći ću za 10 minuta, putovao sam dva dana, vozio sam bez pauze 350 kilometara, imam dvoje dece i 56 godina, holesterol mi je 9…Cigareta je 20 u paklici, 1000 je kilograma u toni, minuta je 90 u fudbalu, dana je 365 u godini… 12 je horoskopskih znakova, 10 božjih zapovesti, 9 braće Jugovića… Brojevi svuda oko nas…
Zbilja, možete li zamisliti svet i život bez brojeva? Kako biste opisali sebe, svoju porodicu, svoj život? Kako biste definisali poslovnom partneru vrednost posla? Pored kvalitativnog, svakodnevni život teško bi se mogao opisati bez kvantitativnih određenja, odnosno brojeva. Kako su brojevi uopšte postali sastavni, neizostavni deo naših života? Koje misterije skrivaju? Da li su izraz univerzalnog odavno (pred)određenog kosmičkog poretka ili potreba čoveka da uredi svoj svet? Jesu li zaista uticali na tok istorije? Kakvu moć imaju nad nama?
Od Sumera, preko Indusa i Arapa do evropske asimilacije grčko-rimske kulture, priroda je ispisana u matematičkim znacima, baš kao i modernistička virtualizacija stvarnosti. Istoriju brojeva prate intrigantna pitanja. Može li se svet oko nas razumeti ili predstaviti kroz brojeve? Da li je matematika ključ univerzuma i jezik prirode? Da li su, konačno, brojevi stvorili svet? Ili je, ipak, svet stvorio brojeve zato što se užasno plašio nasumičnosti, proizvoljnosti i slučajnosti? Brojevi oduzimaju nešto od te slučajnosti, uređuju proizvoljnosti u unose red u haos. Najzad, i reč kosmos znači red.
Brojevima su se kroz istoriju bavili skoro svi narodi. Za Jevreje broj zaista predstavlja trag Tvorca i strukturni element sveta. Sumeri, čija baština predstavlja prozor kroz koji posmatramo praskozorje civilizacije, pretvorili su broj 1 u klin i izmislili aritmetiku, Egipćani koji su voleli velike građevine i velike kipove, izmislili su i velike brojeve. U starom Rimu broj jedan je postao kičma rimske vojske. Deset ljudi je činilo jedinicu, a sto ljudi centuriju. U Rimu su i kazne određivane po numeričkom sistemu. Svaki deseti vojnik je ubijan bez obzira na krivicu pa otud izraz desetkovanje. Kinezi u brojevima vide ključ raspoznavanja makro i mikrokosmičkog sklada. Na taj način se postiže usklađivanje s prirodnim zakonitostima.
Mnogi od brojeva koji su navedeni u Bibliji imaju dublje proročko ili duhovno značenje. Brojevi, i u Starom i u Novom zavetu, otkrivaju skrivene pojmove i značenja koja obično promaknu savremenom čitaocu. Pored osnovnih, Biblija naglašava i nekolicinu većih brojeva koje srećemo kao posebno izdvojene i u drugim kulturnim, ali i prirodnim kontekstima, često u okviru strukturno-numeričkih obrazaca univerzalnog karaktera. Tako, na primer, broj 40, veoma naglašen i u Bibliji, svojom simbolikom znatno je uticao i na srpsku kulturu, narodnu književnost i tradiciju. Primera radi, kiša pre Potopa pada 40 dana, Hrist 40 dana posti, Izrailjci lutaju pustinjom 40 godina itd. Takođe, 40 dana posle smrti duša umrlog boravi na zemlji.
Tokom istorije veliki broj mislilaca, od Pitagore pa do Kanta, brojevima ne pristupa na kvantitativan nego kvalitativan način. Oni su u tom kontekstu spona s večnim istinama, a njihovo razumevanje preduslov je za oslobađanje podložnosti sudbini. Mnogi veliki naučnici, poput Augustina, Isaka Njutna, Lajbnica i Leonarda Da Vinčija, pokazivali su više od neobične znatiželje prema važnosti biblijskih brojeva, smatrajući ih nečim mnogo većim od apstraktnog izraza za količinu.
Pitagora je smatrao broj idealnim načelom oblikovanja svemira. Njegovi sledbenici, Pitagorejci, bili su prvi koji su ostvarili jedinstvo matematike i mistike proglašavajući brojeve osnovnim konstituentima prirode. Arhimed je odveo matematiku u svet iza zamislivog, omogućujući brojevima da rade neverovatne stvari.
“Ako vam je jasno značenje broja 3, 6 i 9 onda imate u svojim rukama ključ univerzuma” – govorio je Tesla koji je brojeve soba birao tako da budu deljivi sa tri. Dok je većina ovu njegovu opsednutnost smatrala opsesivno kompulsivnim sindromom, potonji naučnici Marko Roden i Rendi Paule smatrali su da ovi brojevi predstavljaju vektor od treće do četvrte dimenzije, “polja toka”, za koje se pretpostavlja da je energija viših dimenzija, tajni ključ ka slobodnoj energiji, koju je Tesla dobio.
Vladavinu prirode u savremenom dobu je zamenila vladavina mašina, a tehnologija je stvorila novi svet u kome kontrolišemo i dužinu dana. Još je Robert Muzil u svom eseju Matematički čovek predočio kako se rad današnjeg čoveka svodi samo na to da pitanje transformiše u brojke i da potom okrene ručicu.
Osim uobičajenog administrativnog i naučnog značenja, svaki broj ima i ono simboličko koje je s malim izuzecima, prilično univerzalno. Za Platona je upravo tumačenje simbolike brojeva bilo najviši stepen spoznaje kosmičkog i unutrašnjeg sklada.
Od božanske jedinice do savršene trojke
Jedan predstavlja apsolutno jedinstvo. On je idealni simbol za božansko, jer ono je duh i kao takvo nema potrebe za materijalnim kvalitetima koji se pojavljuju s mnogostrukošću. Kao jedan, Bog je apsolutan i jedinstven u svom postojanju. Nemački protestantski mistik, Valentin Vejgel, prikazao je misteriju broja jedan kao broja božanskog u svojoj izreci: “Jedan je dovršenje i koncept svih ostalih brojeva. Uporediću Boga s prvim brojem, a stvorena bića s ostalim brojevima, jer Bog je jedan.”
Broj dva je simbol suprotnosti, sukoba, odraza, što znači da iskazuje ili ostvarenu ravnotežu, ili latentnu pretnju. To je broj svih ambivalentnosti i udvostručenja. U davnim vremenima se pripisivao majci i označavao ženski princip. Broj dva simbolizuje dualnost na kojoj počiva sva dijalektika, svaki napor, svaka borba i svako kretanje.
Broj tri je izraz intelektualnog i duhovnog reda. Za Kineze savršen broj (cheng), izraz sveukupnosti i dovršenosti. Ako je broj jedan Otac, a dva Majka, onda je broj tri Sin koji dovršava veliku trijadu postojanja. Broj 3 je prisutan u mnogim narodnim običajima, predanjima i verovanjima. Verovalo se da postoje tri sveta – na nebu, na zemlji i pod zemljom. Ovaj broj se, kao najčešći, upotrebljava i u narodnoj prozi i poeziji (od tri brata i tri cara, do tri junaka, tri zmaja itd.)
Univerzalnost broja četiri nasuprot nedovršenosti šestice
Četiri predstavlja sveobuhvatnost, univerzalnost. Simbolička značenja ovog broja povezuju se s kvadratom i krstom. Još od preistorijskog doba, ovaj broj se povezuje sa svim što je čvrsto i opipljivo, dostupno našim čulima. Postoje četiri glavne strane sveta, četiri glavne mesečeve faze, četiri godišnja doba, četiri elementa, četiri temperamenta, četiri reke u Raju, četiri slova u božjem imenu, itd. U tom kontekstu broj četiri simbolizuje zemaljsko, celokupnost stvorenoga i pojavnog, koje je istovremeno i prolazno. Jedino kod Japanaca i Kineza ovaj broj ima negativnu simobliku i povezuje se sa smrću.
Pet predstavlja učenje. Postoji pet Knjiga Mojsijevih, kao i pet ječmenih hlebova iskorišćenih za hranjenje 5000 ljudi. S obzirom da se nalazi na sredini prvih devet brojeva, za Pitagorejce on je bio broj središta, sklada i ravnoteže. Broj pet simbolizuje i čoveka koji je stao raširenih ruku. Povezanost čoveka sa simbolikom broja pet izražava se i preko naših pet čula.
Šest predstavlja nesavršenost čoveka. Označava njegovu pobunu i neposlušnost. Čovek je stvoren šestog dana (Postanak 1,26.31). U sebi krije dijametralno suprotne sadržaje. S jedne strane, on je, prema Pitagori, savršen broj jer je jednak sumi svojih delitelja (1, 2, 3), ali zlokobna kombinacija tri šestice s kojom su se tokom istorije susretale zajednice, širila je strah od šestice kao đavoljeg broja, „žiga zveri“, koji nose oni koji su sledbenici antihrista. Kocka koja se uobičajeno koristi u kockanju na sebi ima šest kao najveći broj, tako da je njegovo pojavljivanje najčešće označavalo pobedu i materijalnu korist.
Sedam – trijumf duha nad materijom
Od drevnih Vavilonaca, preko Hindusa, Japanaca i Persijanaca, pa sve do Jevreja, hrišćana i muslimana, praktično ne postoji ni jedna kultura u kojoj broj sedam ne igra kosmički važnu ulogu, niti postoji religija u kojoj broj sedam nije pozitivan, sveti broj. U Bibliji se pominje čak 800 puta. Veruje se da označava trijumf duha nad materijom. Ovaj broj karakterističan je za Apolonov kult, tako da su se svečanosti tog boga slavile sedmog dana u mesecu. I u Kini su se narodne svetkovine u pravilu održavale sedmog dana u mesecu. Broj sedam pojavljuje se i u bezbrojnim grčkim mitovima, od sedam žica na Apolonovoj liri, pa do sedam Hesperida.
U islamu postoji sedam nebesa, sedam različitih gradacija raja, odnosno sedam različitih nivoa u koje dobri odlaze posle smrti u zavisnosti od toga koliko su dobri bili. Oko Kabe muslimani obilaze sedam puta. Ceremonija imenovanja deteta se održava sedmog dana od njegovog rođenja.
Po hrišćanstvu, Bog je sedam dana stvarao svet. Noje dobija upozorenje o potopu sedam dana ranije, čeka sedam dana da pošalje drugi put pticu u potrazi za kopnom, a na barci – koja se skrasila na planini Ararat posle sedam meseci – prati ga sedam osoba. Solomon sedam godina gradi hram. Sedam sveštenika sa sedam truba obilaze sedam puta oko zidina Jerihona…
Sedam je vrlina: Pokornost, Milosrđe, Nevinost, Čovekoljublje, Umerenost, Blagost i Marljivost, sedam smrtnih grhova: Požuda, Gordost, Pohlepa, Zavist, Proždrljivost, Gnev i Lenjost. Sedam je i pečata u “Knjizi Proroka”, sedam grčkih mudraca: Tales i Solon i Kilo i Pitakus i Bijas i Kleobul i Periandar, sedam je bregova Rima: Palatin, Aventin i Kapitolin i Kelijus i Viminal i Eskvilin i Janikul. Sedam je dana u nedelji, sedam boja u spektru, a Mesec se primetno menja svakih sedam dana…
Ravnoteža osmice
Osam je broj kosmičke ravnoteže i simbol beskonačnosti. Objedinjuje četiri glavne i četiri sporedne strane sveta, te na taj način opisuje sva moguća kretanja unutar ovog sveta. U kineskoj Knjizi programa pronaći ćemo osam trigrama koji kombinovanjem daju 64 heksagrama. Broj osam i osmougao predstavljaju posrednika prilikom transformacije kvadrata u krug.U istočnjačkoj kulturi je znak napretka, sreće i bogatstva. Nimalo slučajno, Olimpijske igre u Pekingu počele su 8. 8. 2008. tačno u 8.08.
U Homerovim delima broj devet ima ritualnu vrednost. Demetra je tražeći svoju otetu kćerku Persefonu obišla svet za devet dana. Isto tako je Zevs stvorio devet muza u devet ljubavnih noći. Ovaj broj je poslednji korak na putu do konačnog ispunjenja, savršenstvo savršenstva, red u redu, jedinstvo u jedinstvu. Simbolika broja devet odražava se u rasporedu nebeskih sfera i njima simetričnim krugovima pakla.
Biblija posvećuje pažnju i broju 10 koji predstavlja zakon i obnovu. Naravno, ovo uključuje pre svega, Deset zapovesti. U Kabali, 10 se odnosi na drvo života. Smatra se najsavršenijm brojem, jer sadrži jedinicu, koja je sveobuhvatna, i nulu, koja je simbol materije iz koje je sve stvoreno.
Broj 12 predstavlja Božji autoritet. Isus je imao 12 učenika, a postojalo je i 12 izraelskih plemena. Novi Jeruslim ima 12 temelja, 12 vrata, drvo sa 12 vrsta rodova koje rađa 12 meseci u godini. Biblijski Jakov je, recimo, imao 12 sinova, koji su kasnije postali zatočenici legendarnih 12 izraelskih plemena; staronordijski bog Odin je takođe imao 12 sinova, a antički su Grci imali 12 bogova s Olimpa. Kralj Artur je imao 12 vitezova i 12 puta pobedio saksonske napadače; budisti smatraju da je život sačinjen od 12 etapa koje se smenjuju u krugu života.
Moderna numerologija broju jedan pripisuje individualnost i dalekovidnost, broju dva – povezivanje i poverenje u partnerstvu, trojka simboliše kreativnost i imaginaciju, četvorka – svrhovitost i postignuće, a petica – slobodu i zadovoljstvo. Šesticu karakteriše briga za porodicu i društvo, broj sedam je broj dubinskog znanja i duhovnosti, osmica simbolizue moć i materijalna postignuća, a devetka saosećanje i ubrzanu evolucija.
Savremena civilizacija nije ostala imuna na simboliku brojeva, kako onih pozitivnih, tako i negativnih. Dok svakodnevno komuniciramo nizovima ispisanih brojki, ne vidimo u njima ništa sem sredstva sporazumevanja. Ali svi imamo neke, samo svoje, srećne brojeve i kombinacije, i pažljivo izbegavamo broj 13 koji većina doživljava baksuznim. Dok naučnici tragaju za ključem koji bi definitvno potvrdio vezu brojeva i univerzuma, obični smrtnici sanjaju sedmicu na Lotu, koja, kako stvari stoje, nimalo slučajno nije postala simbol sna savremenog čoveka kod koga materija preovlađuje nad duhom.
