Close

U izdanju sarajevskog izdavača Baybook neddavno su pojavila Izabrana dela jugoslovenskog novinara i putopisca Zuka Džumhura sa predgovorom Ive Andrića, jedinim predgovorom koji je ovaj nobelovac napisao.

  • Nekrolog jednoj čaršiji
  • Pisma iz Azije
  • Putovanje belom lađom
  • Hodoljublja
  • Pisma iz Afrike i Evrope
  • Stogodišnje priče
„Malo je pisaca koji su preko svog ljudskog vijeka živjeli tisuću prethodnih godina, i koji su osim vlastitoga imali bezbroj zavičaja – zapisao je pre nekoliko godina Miljenko Jergović. – S jedne strane, sve je u njemu bilo starovremeno: musliman po stambolskome i bečkom kalupu, koji se pisanju učio preko sentenca i mudrosti istočnoga svijeta, među koje bi udijevao anegdote za koje čitatelj nikada nije mogao biti siguran jesu li to stvarni događaji ili ih je Zuko izmislio kao neku paralelnu stvarnost. S druge strane, bio je Beograđanin, jedan od onih koji su u pedesetima stvarali atmosferu toga grada, njegovu liberalnu auru i mangupsku naraciju. „

Za predgovor velikog Andrića vezana je i nesvakidašnja crtica iz života ovog stvaraoca, vezanog za grad Herceg Novi, u kom je i nobelovac Ivo Andrić voleo da provodi vreme. Na ponudu Novljana da, nakon Andrićevog odlaska za Beograd, baš on živi u njegovoj kući,  koju je Zuko, bez razmišljanja, odbio rečima: „Ko sam ja da živim u Andrićevoj vili?” verovatno je, između ostalog, zaslužio poštovanje sugrađana koji su stolicu u kafani Hercegovina nazvali Zukovom stolicom.

Još jedan mali unikum iz života ovog stvaraoca: sahranjen je 29. novembra, na dan Republike, države koja je umrla veoma brzo posle njega.

A zvanična biografija  kaže: Zuko Džumhur (Konjic, 1919 – Herceg Novi, 1989) bio je jugoslovenski novinar, putopisac, slikar, karikaturista, filmski i televizijski scenarista, pozorišni scenograf, umetnički direktor filma, likovni kritičar i kostimograf. Odrastao je na Dorćolu. Osnovnu školu i nižu gimnaziju završio je u Beogradu, a poslednju godinu gimnazije u Sarajevu. U Beogradu je studirao pravo i likovnu akademiju u klasi profesora Nedeljka Gvozdenovića. Radni vek do penzije proveo je kao novinar i karikaturista dnevnog lista “Politika”. U najstarijem srpskom dnevnom listu objavio je sve putopise, a na spoljnopolitičkim stranicama ovog lista svake nedelje gotovo 40 godina izlazile su njegove karikature. Od 1969. godine do smrti 1989. zbog narušenog zdravlja živio je u Herceg Novom.

Prve crteže objavio je u “Narodnoj armiji” 1947, a od tada sarađuje kao karikaturista i ilustrator u “Ježu”, “Borbi”, “Vetrenjači”, “Oslobođenju”, reviji “Danas”, NIN-u. Napisao je scenarije za više kratkih i tri igrana filma. Uradio je 35 scenografija za pozorište, a tokom poslednjih deset godina života radio je na sarajevskoj televiziji kao pisac scenarija i voditelj serija emisije “Hodoljublja” u režiji Mirze Idrizovića, a za televiziju Crne Gore snimio je niz zanimljivih putopisa pod nazivom “Riječ, kamen, boje”.

Knjiga dostupna na www,salonknjiga.rs

Ostavi svoj komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena sa *