Close
Za sve one koji od života očekuju više emotivne topline, elementarne jednostavnosti i nepotkupljive iskrenosti.

„Šta je to ljubav? Vetar. Ratovi i strasti“ – pribeleženo je na unutarnjoj strani zadnje korice „Sidarte“, Hermana Hesea. Na brzinu napisano, malo više kitnjasto, do  nečitljivosti uvijeno i spakovano za ličnu upotrebu. Bez namere da se na tome zadržavam, ipak sam zastala. Znam biće koje se krije u tom puževski uvijenom violinskom ključu naglašenih teških emocija. Znam ruku i položaj dok okreće olovku (u ovom slučaju običnu patentaru), glavu  i stisak usana pred plač. Nije važna rodnost ni srodnost, ni ključ koji mi se daje da uđem bez dozvole i kucanja. Ako zaronim u sebe, biće isti težak, neprohodan ali jedinstven predeo omeđen onim gore i poduprt odozdo.

Isti sukneni grubi tepih kojim koračamo blago obgrljene onim nesvesnim delom sebe koji nas čuva.

2 Potreba za prepoznavanjem i identifikacijom

Znam li uopšte kuda idem, u šta udaram, ko me udara? Čini mi se čitavog života idem od zida do zida. Kao da mi je pamet proključala pa onako uzavrela isparila. Sidarta?

Zar postoji neko ko običnim hodom stiže do zvezda? Sav sam narogušen, podbuo od nekog zorta, od nabusitog naboja koji mi rasprostire mrežu guste paučine pred očima.

Nije da ne vidim – vidim baš jasno, to što mi je u vidokrugu, ali mi smetaju i trepavice! To sam ja! Jadna i nesrećna  spodoba ostavljena da se u sopstvenom grotlu izopštenosti

krčka. S povremenim izlivima nežnosti, samosažaljenja, bolnog grcanja u uspomenama od kojih nema vajde. Naoko jogunast, izvan domašaja realnosti, ali u čvrstom grču zamke koju kujem odmalena, mada mi se čini da su je drugi postavili – baš meni nedužnom. Kljuse.

“Prateći emotivnu dramu svojih osetljivih  junaka, Rada Ilić gradi priču u kojoj se susreću, prepliću, spore i  jednače zahtevi srca i nalozi uma. Zbog toga su situacije, prizori i dijalozi tako podešeni da kod čitaoca podstiču i  izazivaju potrebu za prepoznavanjem i identifikacijom. ”

Iz recenzije Mileta Aćimov Ivkov

5 komentara

  • Tihana Objavljeno 4. septembra 2017. 10:09

    Čestitam Rado! Dok čitam ove lijepe i mudre rečenice prepoznajem „žensko pismo“… Ranjivost i osjećajnost i pomalo tugu.

  • slobodan Objavljeno 7. septembra 2017. 22:40

    Pročitao sam roman sa velikim interesovanjem, ukratko vrlo zanimljivo i interesantno. Tema je savremena a ujednoi večita kroz muško – ženski odnos. Stil pisanja me malo podseća na Slobodana Selenića. Svaka čast i želim da se knjiga što više čita.

    • Stana Šehalić Objavljeno 8. septembra 2017. 10:05

      Knjiga svakako zavređuje čitalačku pažnju. Hvala što ste svoj utisak podelili s budućim čitaocima.

  • Povratni komentar: Пробој кроз недођије нашег доба | Salon knjiga
  • Milena Lena Objavljeno 20. decembra 2017. 23:42

    Moderna i savremena analiza vecitog „rivala“..muskarca i zene,u svom preplitanju ljubavi i animoziteta..roman koji se cita u dahu i koji vas intrigira da do kraja shvatite sustinu ljudskog uma,musko zenske ljubavi,zavisnosti,strasti,a u sukobu sa licnim egom..sta od ta dva na kraju prevladava u ljudskom srcu?Jace od nas..to je ipak -LJUBAV!

Ostavi svoj komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena sa *