Close

Pitali smo srpske izdavače koji su po prirodi posla najviše upućeni u kvalitet i vrednost ukupne produkcije o njihovom viđenju najvrednijih projekata u minuloj 2017. godini, o vrednosti književnih nagrada, prednostima i nedostacima domaćeg izdavaštva… Njihove odgovore objavljivaćemo u narednim danima na našem blogu, posle čega ćemo i sami, na osnovu dobijenih mišljenja, pokušati da oformimo svoju listu.

Mišljenje čitaoca kao konačnog i neopozivog sudije takođe je od neprocenjive važnosti. Javite nam se sa svojim kometarima.

Danas sa nama Zorica Stablović Bulajić, direktorka i glavana urednica izdavačke kuće HeraEdu.

Koja knjiga/edicija je po Vama obeležila 2017?

1.Profesionalizacija Muzeja knjige i putovanja Udruženja Adligat sa fondovima od milion knjiga i legatima značajnih srpskih pisaca

2. Zajednički poduhvat Zavoda za udžbenike I Službenog glasnika  Izabrana dela Maje Herman Sekulić, objavljene tri knjige u 2017. (Skice za portrete – američka književna scena, Poezija i Digitalna galaksija)

Vaša top lista od pet najboljih naslova?

1.     Estetički rečnik Kajoa Rožea, prevod s francuskog, Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića

2.     Cultural Diplomacy, Arts, Festivals and Geopolitics, Edited by Milena Dragićević Šešić,  Creative Europe Desk Serbia I Fakultet dramskih umetnosti

3.     Tribali u arheologiji i istorijskim izvorima, Milorada Stojića, HERAedu

4.     Na margini, Radomira Konstantinovića, University Press

5.     Sve je u redu, Jasminke Petrović, Kreativni centar

Koji književno-izdavački događaj je obeležio 2017?

     Beogradski festival evropske književnosti, krajem juna, Dom omladine u organizaciji ARHIPELAGA

     Festival humanistike, kulture i umetnosti FESK: Pazi šta čitaš!  u organizaciji HERAedu

Da li su nagrade validno merilo kvaliteta objavljenih naslova?

NAGRADE treba da obeleže najkvalitetnije autore i izdavačke poduhvate. Iskustva poslednjih godina upozoravaju da se one više ne dele čak ni po ključu več po subjektivnim merilima članova žirija. Ima, naravno, i primera dobre prakse poput Andrićeve nagrade /Jeleni Lengold za Raščarani svet u 2017./ koja još uvek ima reputaciju prestižne nagrade.

Šta su najveće vrednosti, a šta najveće slabosti srpskog izdavaštva?

Najveće vrednosti srpskog izdavaštva što uprkos pogoršanim tržišnim uslovima, dominatnim uticajem monopola dva velika knjižarska lanca, nebrigom državnih institucija koje treba da kvalitetnim izborom godišnjeg otkupa i sufinasiranjem kapitalnih izdanja  pomognu izdavaštvo, –  mali i srednji izdavači , ipak istrajavaju,  objavljujući značajne naslove, pre svega zahvaljujući entuzijazmu i posvećenošću ali u sve siromašnijim uslovima.

Najveće slabosti srpskog izdavaštva su u nepostojanju kvalitetne distributerske kuće koja bi objedinila izdavače i obezbedila efikasan plasman u regionu i šire. Problem i dalje nerešiv su javne nabavke u kojima gube i izdavači i biblioteke a profitiraju posrednici. I najzad, mediji, koji su marginalizovali izdavaštvo I sve češće prilikom predstavljanja izdanja zaobilaze ime izdavača jer to smatraju marketingom, ali zato gromoglasno reklamiraju tzv, voditeljsku literaturu koja može bit opasna u kreiranju čitalačkog ukusa mlade publike.

 

 

Ostavi svoj komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena sa *