Close

Mikrosvetovi, paralelni i daleki, naizgled bez ikakve dodirne tačke, ukrstili su nam se na mom balkonu s pogledom u nadu na kom smo se varljivih junskih dana, susrele – pčela i ja. Ona, ko zna kojim zovom vođena, svila je svoj, privremeni ili stalni, dom na zidu mog balkona koji sam otkrila stvarajući sebi ambijent u kom misli mogu nesmetano da plutaju tragom boje purpura. Ne razmišljajući, doživela sam je kao uzurpatora preko potrebnog mira i tišine, mahinalno konsultovala internet i, sledeći uputstva, napravila rastvor kao mamac da se oslobodim „uljeza“. Radoznala valjda, ili prevarena mirisom sličnim nektaru, ušla je u bocu prepunu tečnosti iz koje je bezuspešno pokušavala da izađe.

Kada sam sutradan, tek polubrobuđena, s duplom dozom kafe krenula na svoj obavezni balkonski ritual, sveobuhvatni pogled na tren je zastao na jučerašnjoj zamci – tamo se još uvek, energično i uporno, žilavo i bez predaje, za svoj život borila – pčela. Zatečena, s pomešanim osećanjima, odložila sam trenutke opuštajućeg zadovoljstva i pažljivo ispraznila tečnost, dajući joj mogućnost da ponovo poleti i nastavi svoj, ljudskim aršinima meren kratkovečni, šestonedeljni život. Dok sam je pratila pogledom, impresionirana njenim istrajnim neodustajenjem i borbom, prvi put posle dečijih priča o pčelici Maji, pomislih koliko sam neupućena u svet bića čiji proizvod svakodnevno koristim. Doživela sam je kao biće dostojno poštovanja, od kog se, uprkos trajnom osećaju superiornosti ljudskog bića, toliko toga može naučiti.

Od mita do istinske moći

Iz perspektive čoveka, život je komplikovan, složen, težak, uzbudljiv, s tendencijom da postaje sve složeniji i komlikovaniji. Iz ugla pčele, sve se svodi na red, rad i disciplinu, maksimalnu predanost i bezrezervnu žrtvu..  Postojana posvećenost pčelinjeg roda zadatoj misiji  nasuprot ljudskoj ležernoj sklonosti promeni ciljeva, asketsko odricanje pčele naspram hedonistički  nastrojene ljudske jedinke, povinovanje prirodnim zakonima prve nasuprot kršenju istih druge vrste, jedan jedini ali zato savršen pčelinji proizvod koji traje milionima godina sa širokom primenom od ishrane preko kozmetike do farmaceutske indsutrije, nasuprot hiljadama i milionima proizvoda ljudskog roda od kojih nijedan nije ni blizu savršenstvu. Mi živimo tako da nas ništa ne zadovoljava, da stalno iznova tražimo to nešto više što je izvan nas samih, skriveno i nedokučivo. Pčela je očito smisao svog postojanja smestila u sopstvenom biću.

Iako mnoge izreke nastale tokom vremena govore da je čovek odavno veoma svestan  vrednosti ovog stanovnika planete veličine ljudskog nokta, njihov sadržaj fokusiran je pre na proizvod koji je pružio fantastične mogućnosti za upotrebu nego na samog proizvođača. Pčela, sinonim vrednoće, prema nekim izvorima, proizvodi med čak sto pedeset miliona godina. Ona  jedina od insekata proizvodi hranu koju mi, ljudi, jedemo. O pčelama su stvoreni mnogobrojni mitovi i legende koji joj pripisuju božansko poreklo. Jedna od priča u staroslovenskoj mitologiji  kazuje o tome kako je med postao najsavršeniji proizvod za ljudsku ishranu.

Nekad davno, kad beše samo voda, bez zemlje i kopna, Belobog i njegov brat Crnobog su bili pomalo usamljeni. Jednog dana, leteo je Belobog u formi labuda nad nepreglednim vodenim prostranstvom, sam i tužan. Rešio je da uz pomoć svog brata Crnoboga, stvori kopno. Jedan od njih morao je da zaroni do dna i donese materijal od koga će stvoriti kopno. Poduhvat je bio uspešan i kopno je stvoreno, maleno po dimenzijama u početku, ali je bilo prelepo. Vremenom je nastavilo da raste i da se povećava. Pošto je posla bilo sve više, svaki bog je sebi napravio pomoćnika – Crnobog kozu, a Belobog pčelu. Belobog je poslao pčelu da nadgleda Crnoboga i njegovu kozu, tačnije da ih špijunira. U jednom trenutku Crnobog je to otkrio i bacio kletvu na pčelu: ko god da te je poslao, neka se od sada doveka hrani tvojim izmetom i izlučevinama. Očajna pčela se vratila gospodaru i ispričala mu za kletvu. Belobog je odanu pčelu nagradio, dajući joj moć da stvara – med.

Medovina – piće bogova

Ako je mitološka podloga i upitna, zapisi su svakako neopoziva potvrda vrednosti ovog majušnog stanovnika planete. Jedno od prvih svedočanstava da su ljudi koristili med, potiče iz perioda oko 7000 godina pre nove ere i nalazi se u Španiji, mada o tome svedoče i crteži na pećinskim slikama čija se starost procenjuje na trinaest hiljada godina pre Hrista.

Na obelisku Flemiš, sagrađenom pre 6000 godina u drevnom Egiptu, napravljen je lik pčele sa nagnutom glavom i uzdignutim krilima. Amblem Donjeg Egipta  bila je –  pčela. Izražavajući svoju pokornost faraonu, Egipćani su u pismenim molbama crtali pčelu kao znak svoje privrženosti, a slikana je i na grobovima prve dinastije faraona. Med u zatvorenim teglicama pronađen je u Tutankamonovoj faraonskoj grobnici. Taj med je još uvek bio jestiv. Već tada se koristio za izradu medenjaka, a isto tako i u medicini, kozmetici i religijskim obredima tadašnjih vladara.

Med je u Asiriji, u kombinaciji sa vinom korišćen u sakralnim obredima. Još 2000 godina pre naše ere, tela umrlih oblagana su voskom i potapana u med. Postoji pisani dokumenti koji svedoče da su Asirci izuzetno vešto rukovali pčelama i da su poznavali neku zvučnu tajnu kojom su vladali pčelinjim rojevima, zbog čega su ovu zemlju u starim vremenima nazivali zemljom meda i maslina.

Jedan od najvećih mislilaca stare Grčke Aristotel naširoko je izučavao pčele, a za med je govorio da je rosa pročišćena od duge i zvezda. Hipokrat, rodonačelnik medicine, znao je mnogo o vrednosti meda kao leka za niz bolesti.

U antičkoj Grčkoj je bio običaj da se med žrtvuje bogovima i dušama mrtvih. Statua boginje Artemide u Efesu bila je ukrašena vencima grančica različitih voćaka sa pčelama koje su se na njima odmarale. Stari Grci su isticali med kao hranu, a znali su i za njegova lekovita svojstva. Tada se verovalo da bogovi sa Olimpa piju ambroziju – piće u kojem je med glavni sastojak. Sa mitskog Olimpa medovina je potekla kroz vreme i prostor – od starih Slovena preko dvorova srpskih kraljeva kojima je bila okrepljujući napitak i prirodni antibiotik.

Bića nebeske iskre i etarske duše

Veliki rimski pesnik Vergilije, i sam pčelar, pridavao im je izuzetan značaj. U svom klasičnom spevu Eneidi posvetio je pčelama odu, opisujući ih kao besmrtno pleme koje u sebi nosi deo Božanske mudrosti, nebesku iskru i etersku dušu. Jupiter im je dao sve te divne osobine zato što su u Diktejskoj pećini božanskim pićem nahranile nebeskog cara.

Tokom srednjeg veka opatije i manastiri su bili centri pčelarstva, jer je pčelinji vosak bio cenjen u izradi sveća za rasvetu. Početkom sedamnaestog veka Čarls Batler, pčelar kraljice Elizabete Prve objavio je knjigu „Ženski monarh“, kojom je uzburkao naučnu javnost, iznevši teoriju da pčelinjom zajednicom ne vlada mužjak, kako je dolikovalo konzervativnom patrijarhalnom društvu, već „pčela kraljica“. Batler prvi utrvđuje da su trutovi mužjaci čija je jedina uloga u zajednici oplodnja matice. Zanimljiva je Batlerova metaforička predstava trutova kao „mnogobrojih političara, neradnih i bednih ljudi“, ali i pokušaj da notnim zapisom zabeleži zvuke matice koji se čuju prilikom priprema za rojenje.

Koliko su pčele važne, govori rečenica koja se pripisuje velikom misliocu Albertu Ajnštajnu da kada bi pčele nestale „čoveku bi preostalo samo četiri godine života“. Možda bi se genijalnom tvorcu teorije relativiteta moglo zameriti preterivanje ali je spisak onoga bez čega bi ljudska zajednica ostala bez pčela – podugačak. Neka istraživanja pokazuju da bi u Evropi bez pčela u vrlo kratkom vremenu izumrlo više od dvadeset hiljada biljnih vrsta. Naša trpeza ostala bi bez  badema, jabuka, kasjija, borovnica, kafe, brusnice, krastavca, patlidžana, grožđa, oraha, breskve, kruške, paprika, jagoda, mandarina, lubenice…Praktično, ishrana bi se svela na žitarice. A pčele pod naletom nekontrolisane upotrebe nesavršenih ljudskih proizvoda – odumiru.

Savršenstvo pčelinjeg doma

Ova izuzetna vrsta svoj kratki život koristi veoma produktivno. San im je nepoznat jer nikad ne spavaju. Medonosne pčele imaju 170 receptora mirisa koji im omogućuju rodbinsko prepoznavanje, društvenu komunikaciju unutar košnice i pronalaženje hrane. Svaka jedinka u koloniji ima jedinstven miris, kako bi je članovi kolonije mogli prepoznati, a komuniciraju putem neke vrste plesa. Njihov njuh je toliko precizan da mogu razlikovati stotine različitih biljnih sorti.

Ova medonosna muva, kako je neki zovu, definitivno je biće zajednice. U samoći ugine, čak i kada ima hrane u izobilju. Podređenost principima košnice, odnosno višim interesima nevidljiva je hrana koja je održava u životu. Arhitektonsko, ekonomsko i društveno savršenstvo košnice ne dozvoljava improvizaciju. U zamenu za blagostanje i bezbednost, jedinka se podređuje i odriče mnogih privilegija – od sna do ljubavi. Duh košnice, sasvim specifičan, ne samo u odnosu na ljudsku već i druge zajednice, u koji je utkano tanano prepoznavanje potencijala ali i ograničenja okruženja, mudro i razborito, oprezno i racionalno planira i raspolaže bogatstvom, srećom, slobodom i životima svih u zajednici.

Da veličina mozga ne određuje njegov potencijal, potvrđuje mozak pčele  koji je veličine semena susama, ali sa izvanrednom sposobnošću učenja i pamćenja, koja uključuje kompleksne proračune vezane za njihova kretanja, kao i savršenu geometriju izgradnje saća. Neka od najnovijih istraživanja kazuju da medonosne pčele znaju da je planeta okrugla, i da mogu računati uglove kako bi se orijentisale.

Iako bi se pojednostavljenom logikom moglo zaključiti da je proces proizvodnje meda nagonski, pčele se ne rađaju sa ovom sposobnošću, već je uče od starijih i iskusnijih. Medonosne pčele dobijaju zaduženja u košnici na osnovu svoje starosti, po principu postupnog učenja i osvajanja znanja i veština, od najednostavnijih ka složenijih poslovima. Prva dva dana svog života su čistači – provode dane čisteći ćelije, počinjući sa onom u kojoj su se rodile. Potom napreduju u dadilje koje hrane larve, da bi se kvalifikovale za proizvodnju voska, raznošenje hrane i pogrebne dužnosti. Na dan “punoletstva” avanzuju ka odgovornim poslovima  stražara na ulazu u košnicu, štiteći je od uljeza, da bi od dvadesetdrugog dana počeli da prikupljaju nektar, polen, vodu, oprašuju, postajući vrhunski graditelji i arhitekte, hemičari i voskari,  dizajneri i vajari… I tako do kraja života. Za pčele nema penzije. I, da ne bude zabune – pčele radilice su  ženskog pola, zapravo polno nerazvijene ženke.

I dok ljudska vrsta često smisao i veličinu života traži u nečem neistraženom, neizvesnom i nepoznatom, pčelinji svet je potvrda veličine života u postojanim i postojećim stvarima. Mitske Aristejeve kćeri, kako ih je nazvao belgijski književnik Moris Meterlink, ako se izuzme nekoliko očiglednih, lako uočljivih činjenica o njihovom poretku i radinosti, neistražena su riznica vrednosnih principa, mudro usklađenih s prirodnim zakonima. U školi pčelinjeg sveta itekako se može naučiti o moralu revnosnog i nesebičnog rada, besprekorne organizacije života, ali i lepote uživanja u treperavom hedonističkom letu. Iza privida jednostavnosti njihovog kratkovečnog života na koju gledamo sa visine našeg, sasvim drugačijeg sveta, krije se posvećenost i povinovanje nekom višem cilju, privrženost misiji koju su dobile na ovom svetu, daleko iznad nagonske brige o hrani i produženju vrste, kako se dugo olako zaključivalo. Čovek, koji još uvek traga za sopstvenim smislom postojanja, teško da može razumeti njihovu filozofiju života, ali ih možda možemo posmatrati onako kako bismo voleli da nas posmatra neka viša nepoznata vrsta.

Kratki život za velika dela

Za oko kilogram meda 40 000 pčela poseti četiri miliona cvetova i pređe oko 130 000 km što je trećina udaljenosti do Meseca ili više od dva puta oko zemlje. Pčelinja zajednica tokom  jednog dana može oprašiti do tri miliona cvetova. Prosečna pčela tokom jednog leta poseti 50-100 cvetova. Zamahne oko 11.400 puta u minuti, zbog čega i čujemo zvuk ‘zujanja’. Matica može živeti i do pet godina, i ona je jedina u košnici koja polaže jaja. Kolonija pčela sastoji se od 20.000 – 80.000 pčela i jedne kraljice.

Stana Šehalić

 

 

Ostavi svoj komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena sa *