Gota planina: treći tom trilogije Baš čelik

Opis

„Fantastično je samo sredstvo da se realno oštrije i jasnije izrazi.“- Erih Koš

Gota planina

Treća knjiga trilogije “Baš Čelik” po motivima srpskih narodnih pripovedaka i epskih pesama Pretkosovskog i Kosovskog ciklusa zaokružuje sudbinsko putešestvije carevića Plamena, Svastike i njihovih pratilaca, koji su im se zakleli na vernost, u potrazi za otetom princezom Svetlanom, kćerkom kralja Jezergrada Svetlogora (sa kojima su se čitaoci upoznali u prvom i drugom tomu trilogije – mitološkim romanima “Jezergrad” i “Svarožnici“.

U trećem tomu trilogije „Gota planina“, krajnjem odredištu devetoro zakletih, raspliću se sudbine mitskih likova u večitoj borbi između svetlosti i tame, dobra i zla, života i smrti. Provodeći čitaoca kroz „kojekakva čudesa“ u prethodna dva toma, Stamenković nas uobličenom mišlju, sigurnom rukom i veštim perom dovodi do Gota planine, njegovog zamka ni na nebu, ni na zemlji, u kom se odigrava završni čin herojskog poduhvata oslobađanja princeze, kroz čiji spasenje se zapravo spasava svet, sloboda i sam – život.

Na Goti su se susrela i sučelila skoro sva mitska i istorijska bića iz staroslovenske mitologije i srpskih narodnih pripovedaka, u zamišljenom i izmišljenom kolopletu događaja iz kojih se, kao da nisu prošli vekovi, putevima nesvesnih drevnih sećanja, rađa – bar neka istina.

Kao nekad davno Vuk Stefanović Karadžić, koji je naslutio, otkrio i tamo gde je drugi nisu ni videli, ni osetili iskonsku, pagansku, mitsku snagu i lepotu u narodnim bajkama, tako danas Stamenković hodajući nepreglednim poljima mašte utkanim u kratke narodne priče fantastičnog sadržaja, oživljava bajkovite predele i likove, objedinjujući svekolika čuda u jednu celinu i dopunjujući je detaljima, neretko začudne lirske snage i lepote, za koje su usmena predanja bila uskraćena.

U osnovi zadržana kompoziciona struktura narodne skaze o Baš-Čeliku, Gota planina proširena je, dopunjena i prožeta Zlatnom paunicom, Aždajom i njenim slugom, Čardakom ni na nebu, ni na zemlji, i drugim bajkama u koje su vešto inkorporirani istorijski likovi iz daleke prošlosti našeg naroda, po motivima srpskih narodnih pripovedaka i epskih pesama Pretkosovskog i Kosovskog ciklusa, što ovom epskom romanu daje autentičnu uverljivost, odnosno čitalački osećaj da su baš tako nekako živeli naši prapreci Sorabi i njima bliski narodi. Ako smo u narodnim pričama koje su dobrim delom počivale na usmenom predanju, i stoga lišene opširnosti, ostali uskraćeni za podrobnije informacije o mestu, vremenu i načinu razvoja događaja, onda nas Stamenković svojim detaljnim opisima kojima kao da prostire sliku umesto niza reči, definitivno uverava da taj negdašnji svet možda i nije baš potpuno nestvaran.

Ova trilogija odličan je savremeni odgovor na iskonsku ljudsku potrebu i težnju da sagleda suštinu postojanja koja je, uprkos svekolikom napretku, još uvek prekrivena velom tajne.