Planiranje i izvođenje građevinskih radova složen je proces koji obuhvata niz faza i različitih profesionalnih profila. Za izgradnju nekog građevinskog objekta neophodna je saradnja stručnjaka različitih struka. Zahtevi koji se postavljaju pred građevinsku struku bitno su izmenjeni razvojem različitih tehničkih disciplina. Primena novih građevinskih materijala i tehnike gradnje dovelo je do novih podela u struci i do potrebe za obrazovanjem specijalista u pojedinim oblastima. Svakom stručnjaku pripada određen deo zadatka kojima doprinosi izgradnji čitave građevine. Ovaj proces se mora organizovano odvijati prema datim planovima. Radnici različitih struka upućeni su jedni na druge. Tako su, na primer, limari i moleri (fasaderi) upućeni na korišćenje zidarskih skela tokom obavljanja svojih poslova.
Za uspešno sadejstvo svih struka veoma je bitno da svaki stručnjak (majstor) brižljivo i stručno obavi svoj deo posla. Time se obezbeđuje da ne dođe do naknadnih radova i ispravki i da radnici sledeće faze sa poverenjem mogu mastaviti svoje radove, pazeći da ne oštete već završene radove. Pored toga se mora voditi računa i o svim pravilima zaštite na radu.
GRAĐEVINARSTVO. – Građevinarstvo, zajedno sa velikim industrijskim preduzećima i manjim zanatskim firmama, ima značajnu ulogu u ekonomiji neke zemlje. Korišćenjem različitih proizvoda u tesnoj vezi je i sa drugim industrijskim granama.
Građevinska operativa i zanatstvo sastoji se iz mnoštva malih i srednjih firmi, koji su članovi okružnih privrednih udruzenja i udružuju se u privrednim komorama.
Građevinska industrija obuhvata veća građevijnska preduzeća i industrijske obje-kte za izradu građevinskog materijala, koji se pretežno bave visokogradnjom i izgradnjom velikih objekata zajedno sa drugim inženjerskim projektantskim organizacijama.
REZIME. – Tokom gradnje kvalitetni radovi se mogu ostvariti samo u saradnji obrazovanih radnika različitih struka. Građevinska privreda se sastoji iz manjih firmi i velikih industrijskih preduzeća.
PLANIRANJE, UGOVARANJE I PREDRAČUN
Planiranje objekata u suštini određuje njegova namena (funkcija) kao i veličina i položaj zemljišta, odnosno placa za izgradnju. Investitor (vlasnik) građevine može biti pojedinac, fizičko ili pravno lice, neko udruženje ili državna ustanova. Na osnovu zahteva investitora, u skladu sa važećim propisima i pravilima, graditelj ili specijalizovana ustanova izrađuje najpre prednacrt ili idejni projekat objekta. Posle usaglašavanja i dogovora sa investitorom pristupa se i izradi glavnih projekata.
Pravila gradnje određena su zakonima, državnim odredbama i lokalnim propisima. Tokom postupka za dobijanje dozvole za gradnju određene državne (inspekcijske) službe proveravaju poštovanje svih zakonskih propisa u projektnoj dokumentaciji. Za dobijanje dozvole za gradnju potrebno je pripremiti i predati sledeću dokumentaciju:
- Plan terena u razmeri M = 1:500 ili M = 1:1000,
- Projekat objekta u razmeri M = 1:100,
- Tehnički opis objekta i ostali prilozi (npr. predračun i razne saglasnosti).
Projekti objekata se obično rade u razmeri 1:100, koji se sastoje od crteža osnove, horizontalnih i vertikalnih preseka i izgleda zgrade u više projekcija.
Dozvola za gradnju dobija se od nadležnih organa i ustanova
Na oceni projekata učestvuju i druge ustanove kao što su zavod za veštačenje i vatrogasna inspekcija. O dozvoli za gradnju obaveštenje dobijaju i svi susedi na mestu gradnje. Ako u roku od 15 dana ne dođe do nikakvog osporavanja, dozvola postaje punovažna i gradnja može da počne.
Za izgradnju se zatim izrađuju razni izvođački projekti i planovi, kao i finansijski obračuni.
Do objavljivanja oglasa (konkursa) za izbor izvođača radova obično dolazi posle završene projektne dokumentacije ili pribavljanja dozvole za gradnju. Za to je potrebno pripremiti detaljan opis radova, kao i predmer i predračun pojedinih faza rada. Izvođač daje ponudu u koju upisuje sve pojedinačne cene u konkursnu dokumentaciju. Investitor može zatražiti i izradu izvođačkih projekata.
Izbor izvođača se mora obaviti blagovremeno da bi mu ostalo dovoljno vremena i za neophodne pripremne radove. Za izgradnju velikih i vrednijih objekata potrebno je pribaviti više ponuda od različitih izvođača. Posle toga se vrši komisijski izbor najpovoljnijeg ponuđača. Tokom tog izbora, pored ponuđene cene u obzir se moraju uzimati i iskustvo, operativna opremljenost i renome izvođača sa tzv. „referenc-listom”, kao i ponuđeni rokovi za završetak radova.Izvođač završene radove mora pregledno dokumentovati, u kome su detaljno opisani način i okolnosti izvođenja radova i to podupreti preglednim crtežima, koje unosi u dnevnik radova.
U pogledu dogovorenih cena i rokova investitor sklapa ugovor sa izvođačem. Kako pomeranja i zakašnjenja mogu imati vrlo negativne posledice, obično se sa tim u vezi određuju i dosta visoke kaznene mere (penali) čija visina zavisi od veličine i značaja objekta u izgradnji.
Dinamičkim planom izgradnje prikazuje se tok radova u određenim vremenskim periodima. Na osnovu tog plana izvođači i podizvođači mogu sagledati kada počinje i kada se završava njihov deo posla.