18. July 2015.
747
Nemiri…Raspolućenost…Preispitavanja…Odmeravanja…Pa još jednom i još jednom… nemiri… Stotine i hiljade misli roje se po glavi. Umnožavaju i multiplikuju. Umesto odgovora stvaraju nova pitanja…Trepere snohvatice tananim ritmom privida kroz zgusnutu mrežu stvarnosti…
Nadanja… Snovi… Verovanja… Lepršavost… Zanesenost… Uzleti…Letovi do neslućenih visina, iznad granica mogućeg… Pa onda sumnje… strahovi… Vraćanja u stare obrasce, svijanje krila mladog tek poletelog leptira, uvlačenje u mir i spokojstvo čaure iz koje je poleteo. Svođenje različitosti na istovetnost, prevođenje hrabrosti u letargiju, razigranosti u mir, poleta u ziherašenje, verovanja u obmanu, uprosečavanje i ukalupljivanje… Pritisci…Zahtevi…Protivrečnosti… Ograničenja…Očekivanja da se izjasnim, pojasnim, svedem na što jednostavnije forme bitisanja…Da se odredim, obeležim, da se priklonim, definitivno, konačno i bezrezervno.
Bežanje…Sklanjanje…Otkloni od izazova, zahteva, očekivanja, traženja, pitanja. Odlaganje konačnosti i definitivnosti, ma kako ona trivijalna bila. Sve to i još mnogo više sam ja u poslednjih par nedelja, dragi moj Alter Egu!!! Nema stabilnosti. Vrteška koja se davno zavrtela i dalje me nosi svojom putanjom.
Ko sam ja, gde sam, kome pripadam? Želim li uopšte nekome da pripadam, da se svrstam, odredim i podredim? Mogu li, smem li da izaberem nepripadanje, slobodu? Jesam li spremna na visoku cenu potpune lične slobode i autonomije? Postoji li tako nešto uopšte sem u snohvaticama zanesenjaka? Ili je to tek čin slepog, nepotrebnog, u svakom slučaju zakasnelog buntovništva, neprimerenog odrasloj ženi, odgovornoj prema drugima kojima njena zrelost znači sigurnost i stabilnost, spokoj i zaštitu, neophodan preduslov zdravog odrastanja?
Zapisala: 22.12.2003 Alisa od snohvatice
(iz neobjavljenog romana “Razgovori s Alter egom”)