Šljiva

Opis

Pod šljivom se najčešće podrazumevaju sorte domaće šljive (Prunus domestica L.), koje su mnogobrojne. Širom Evrope se od plodova ovog drveta spravlja alkoholni napitak šljivovica, koji se na našim područjima smatra srpskim nacionalnim pićem, a  od plodova se prave marmelade i džemovi. Velike površine šljivika mogu se videti u Zapadnoj Srbiji i Šumadiji. Statistika  kaže da je prosečna produkcija šljiva u Srbiji za period 1991—2001. god. 424.300 tona godišnje, ali je kasnije uzgoju šljiva u Srbiji opala popularnost.

Kod autora koji se bave taksonomijom roda Prunus preovlađuje mišljenje da je trnošljiva nastala kao i domaća šljiva, u prošlosti, spontanom hibridizacijom između trnjine i džanarike. Duže je u kulturi nego domaća šljiva, od koje se razlikuje po nešto sitnijem lišću, maljavim mladim grančicama, nešto većem prisustvu trnja, naročito u juvenilnom stadijumu, i po plodovima, koji su u trnošljive relativno sitniji, loptasti, sa okruglastom košticom (endokarpom), koja više liči na košticu crnog trna (trnjine) nego džanarike.