Opis
Roman ”Praški begunac” 2015. donosi žanrovsko izmeštanje. U isto vreme ovo je pikarski roman, ali i roman sazrevanja, svojevrsni „buildings roman“ dvadeset prvog veka. Praški begunac uistinu beži kroz ovu knjigu, kreće se na talasu sopstvene mentalne bure u potrazi za prisnošću ljubavnog pribežišta. Upravo poput junaka Gogoljeve “Beleške jednog ludaka” i ovaj lucidni junak Nikolinovog romana pripoveda sagu o nestajanju u raljama savremenog sveta. Satira, fini humor i ironija grade čitav jedan vokabular nijansiranja literarnog štiva koje je nadasve atipično.
Roman „Praški begunac“ kao svedočanstvo nesvakidašnjeg egzistencijalnog brodoloma, jeste prilog istoriji spasenja. Petar V. Arbtutina smatra da je Miloš Nikolin pisac koji želi da ode dalje od priče, da nadiđe jednostavnu aksiologiju stvarnosti i da uđe duboko iza pojma. Ne iza njegove pojavnosti, već u dubinu postojanja i otkrivanja smisla. Zato su pretpostavke njegovog intelektualnog interesovanja i pisanja romana utemeljene na posledičnom nizu dešavanja u društvu spektakla i civilizaciji katastrofe – u dva dominantna aspekta koji oblikuju savremeni život. Prema mišljenju Jelene Marinkov, literarni prosedei Miloša Nikolina bave se aktuelnim temama u krajnje neodređenom miljeu, što je njegov redovan autorski postupak. Takođe, njegovo pisanje obeležavaju deskripcija i monolog kao pretežno stilsko sredstvo kojim u potpunosti dočarava svet jednosmerne komunikacije, prijatna apstrakcija rečenice, koja finalizuje njen hladni misaoni kolorit, dizajnirajući pri tom jedan kataloško-digitalni pogled na svet, čije je dominantno ishodište socijalna dijagnoza savremenog trenutka.
Recenzije
Još nema recenzija.