Opis
Posle pojedinačnih naslova, objavljivanih u rasponu od tri godine, pred čitaocima je konačno trilogija Baš Čelik po motivima srpskih narodnih pripovedaka i epskih pesama Pretkosovskog i Kosovskog ciklusa koja objedinjava romane:
Jezergrad,
Svarožnici i
Gota planina.
Sva tri toma trilogije Baš Čelik su epski romani velikog opsega i širokog zamaha u kojima pisac sigurnom rukom i kreativnom mišlju uobličava mnoge likove i događaje, spretno ih preplićući u napetu priču koju će moći da čita širok krug čitalaca – od tinejdžera preko ljubitelja epske fantastike i naše epike do onih koji uživaju u akcionoj, napetoj, dobroj priči, upoznajući se sadržinski i pojmovno sa mitovima i legendama slovenske mitologije.
Aleksandar Stamenković je ovom trilogijom, ponudio arhetipske modele, prauzore našeg kolektivnog nesvesnog oslikane u careviću Plamenu i njegovom čudesnom Svarogmaču, vilovnjaku Janu, kralju Svetlogoru i njegovim kćerima Svetlani i Svastici, koji oslikavaju urođene obrasce mišljenja, osećanja i delanja nastale kao rezultat vekovima taloženog iskustva brojnih naraštaja. Pisan prema motivima srpskih narodnih pripovetki i epskih pesama najstarijih vremena Stamenkovićev roman zasniva se na narodnoj priči koja seže u najdublje slojeve slovenske mitologije jer se elementi iz ovog „skaza” mogu naći u pričama svih Slovena, što znači da potiču iz zajedničke prapostojbine.
Trilogija je obogaćena dragocenim “Razjasnikom”, kako je autor nazvao rečnik manje poznatih pojmova i imena mitskih ličnosti, jer ono što izdvaja Stamenkovićevo delo upravo jeste, arhaizmima izuzetno bogat i živopisan, bajkoliki način pripovedanja.
Svojim neobičnim magičnim svetom, plodom zaigrane stvaralačke mašte, utemeljene na prethodnom minucioznom poznavanju istorije i mitologije, Stamenković ovom trilogijom epske fantastike budi uspavana čula, podstiče na razmišljanje, maštanje, i neke nove forme stvaralaštva. Kao nekad narodne umotvorine koje su bile ogledalo narodne duše i misli, Stamenkovićeva savremena reinterpretacija priča o Baš Čeliku, careviću Plamenu i Svarogmaču, može biti naš preko potrebni, kolektivni mit koji je, samo naizgled, isčezao iz života savremenika, potisnut novim tehnološkim čudesima u vremenu u kom je tehnika napredovala brže od etike. Ipak, ni najsavremenija tehnologija nije uspela da poništi Nepoznato, niti da umanji čovekovu potrebu da ga spozna i objasni koristeći mitove i legende. Kako je to divno rekla Nadin Gordimer u najlepšim besedama književnih nobelovaca:
zvezda –
Volim kad me priča povede u nepoznato, i kad prepoznam arhetipske obrasce ponašanja. Epska mitologija je izazov, veliko još uvek nedovoljno istraženo bogatstvo…