Neuropsihologija – bihevioralna neurologija i neuropsihijatrija

Psihički život čoveka je tokom cele istorije ljudskog roda bio u centru našeg interesovanja. Naša znanja su vremenom evoluirala i u poslednjih stotinak godina beleži se eksplozija saznanja o radu mozga. Ponašanje, mišljenje i emocije su fenomeni koji se odvijaju skoro paralelno, isprepliću se i značajno utiču jedan na drugi. Tumačenja su tokom istorije bila naravno različita i često daleko od istine ali je već u Starom veku bilo genijalnih uvida. Otprilike od 17. veka počinje sistematičniji i kritički pristup izučavanja mozga, a od 19. veka praktično se začinje savremena nauka i sledi niz saznanja na kojima su su se gradile razne neuronauke, tada u začetku.

Neurologija, psihologija, psihijatrija, neurofiziologija, neuroanatomija i druge srodne discipline su, svaka iz svog ugla posmatranja, obogaćivale naša znanja o nervnom sistemu. U prvoj polovini 20. veka nastaje i savremena neuropsihologija. Neuropsihologija i klasična neurologija su dve srodne nauke koje su se stalno preplitale i koje su na istim bolesnicima sticale znanja o radu ljudskog mozga. Psihologija je još od svog začetka počela da razvija metode za ispitavanje raznih psihičkih funkcija kojima je kasnije neuropsihologija dodala lokalizaciono značenje i norme, a razvijala je i originalne testove.

Sadržaj

Predgovor, 5
Predmet i glavni tokovi neuropsihijatrije, 23
Osnovni principi funkcionalne organizacije mozga, 51
Anatomska i funkcionalna asimetrija moždanih hemisfera, 107
Simptomi oštećenja kore velikog mozda, 119
Više kortikalne funkcije, 203
Razvojna neuropsihologija, 355
Neuropsihološka dijagnostika, 401
Neuropsihološka rehabilitacija i forenzička neuropsihologija, 433
Bihevioralna neurologija – kognitivni i bihevioralni aspekti neuroloških bolesti, 463
Neuropsihijatrija, 623
Dečija neuropsihijatrija, 697
Indeks pojmova, 751