Bazična i klinička transfuziologija

Opis

Louis Diamond rekao je da transfuziona medicina predstavlja najveće medicinsko dostignuće 20. veka, a njen razvoj bio je preduslov za razvoj svih hirurških grana. Za razliku od ostalih grana medicine u čijem fokusu interesovanja je pacijent, u transfuzionoj medicini su to pacijent i davalac krvi (zdrava osoba). Shodno tome, u ovoj oblasti postoje tri bitna elementa – davalac krvi, pacijent i zdravstveni radnici koji posreduju između dva prethodna elementa.

Imajući u vidu da je davalac krvi, odnosno zdrav čovek, jedini izvor dragocene tečnosti neophodne za pripremu odgovarujuće komponente krvi koja predstavlja ključni element suportivne terapije u mnogim oblastima medicine, pred transfuziologe se postavlja veoma važan zadatak da, kroz poštovanje postojećih procedura u transfuziološkoj službi, obezbede kvalitetne produkte uz maksimalnu iskoristljivost uzete krvi.

S druge strane, treba voditi brigu o zdravlju onih koji predstavljaju jedini izvor krvi. Interes svih nas je da stalnom brigom i unapređenjem sistema kontrole dobrovoljnih davalaca krvi doprinesemo obezbeđenju njihovog zdravlja, a samim tim i dovoljnih količina sigurne krvi. Ovo je posebno važno imajući u vidu činjenicu da napredak nauke i medicine utiče na produženje životnog veka, ali takođe i da taj trend u populaciji uslovljava porast incidencije obolevanja od kardiovaskularnih i malignih bolesti, što povećava potrebe za transfuziološkom terapijom. Prema našim zakonskim odredbama davanje krvi je dobrovoljno, besplatno i anonimno. Iako gotovo polovina stanovništva može da daje krv, taj se procenat ipak svede na 3–5 % onih koji su voljni da svoju humanost iskažu kroz davanje krvi. Stoga primena krvi mora da bude krajnje racionalna i opravdana i treba da se primeni kada postojećim alternativama alogenoj krvi nismo u mogućnosti da zbrinemo pacijenta.

U fokusu transfuzione medicine je i pacijent. Lečenje pacijenata je složen i zahtevan proces koji zahteva maksimalnu posvećenost i korišćenje svih dostupnih znanja i raspoloživih dijagnostičkih i terapijskih procedura. Treba napomenuti da je transfuziološka terapija samo deo terapijskog tretmana pacijenata i predstavlja vid suportivne terapije sa ograničenim efektom koji traje onoliko dugo koliko se transfundovane komponente nalaze u cirkulaciji pacijenta. Krv ima simbolično i sugestivno dejstvo i od samih početaka primene transfuzije pacijenti veruju da će im taj vid lečenja pomoći.

Udžbenik Bazična i klinička transfuziologija ima 57 poglavlja.