Hodajući na rukama

Hodajući na rukama – jedna od Antićevih zbirki koja je u podnaslovu označena kao eseji ili bajke , gde se pesnik igra rečima i pesničkim oblicima, stilskim figurama i rimama. Poezija je ono što nas ispunjava kada se preispitujemo. Ali da bismo spoznali sebe, ponekad je važno posmatrati svet iz drugačije perspektive. Šta ako počnemo da hodamo na rukama? Tako ćemo nositi planetu.

Reči su iskraćale. Iznošene. I krpljene. Mereno od pre vremena i mnogo posle vremena,
ostaje samo smisao kao čudo svih čuđenja.

I hodao sam na rukama.

Pitaš se: šta je suština?
Biti moguć u nemogućem.

Mika Antić nas u svojim „esejima ili bajkama“ podseća na to da „ko ne ume da izmisli, ne ume ni da opstane“. Ove divne stihove namenio je svačijem odrastanju…

Pitaš se: šta je cilj?
Tvoja spremnost da kreneš.

Pitaš se: gde je kraj?
Na kraju tvoga pitanja.

Kad uobličiš misao,
uobličićeš beskonačno.