Poklonjenje planetarnom veleumu

I eto nas u toj budućnosti o kojoj je govorio planerani veleum Nikola Tesla, genije, čarobnjak, električni vrač, ali i alhemičar, apostol izmišljotina – kako su ga opisivali njegovi savremenici. Čovek koji je zaslužan za više od 700 pronalazaka, najpoznatiji po otkriću naizmenične struje, ali i po doprinosu na polju bežične komunikacije, lasera, x-zraka, radara, robotike i mnogih drugih oblasti i patenata koje su često drugi prisvajali ili osporavali… U toj njegovoj budućnosti, a našoj sadašnjosti koju nam je umnogome oblikovao svojim izumima, od detinjstva fascinirana njegovim čudesnim životom i delima, zaokupljena mišlju kako takvim ljudima nikad ne iskazujemo dovoljno poštovanja i pažnje, osećala sam se i lično prozvanom da se bar poklonim njegovom velikom vanvremenskom delu. Uostalom, vreme ne postoji, tvrdio je Tesla.

Trebale su mi decenije da se osmelim na to poklonjenje. Najzad, ko sam ja, društvenjak, sa skromnim poznavanjem tehnike, da bilo šta kažem o čoveku o kome su govorili Ajnštajn i mnogi drugi velikani nauke? Ipak, često ga citirajući u svojim bibliterapeutisanjima, pojmila sam da Tesla prevazilazi okvire tehničkih nauka i da njegova veličina ima izvorište u njegovoj posebnoj ličnosti koja je sa prirodom i kosmosom komunicirala na način još uvek nepojmljiv prosečnom ljudskom umu. S druge strane, iz Teslinih beleški, ta komunikacija zapravo zvuči kao sasvim prirodan, štaviše poželjan, pa i neohodan put u procesu razvoja civilizacije. „Prirodu ne treba pobediti. Prirodu treba razumeti“- jedna je od njegovih poruka koju je savremeni svet zanemario na sopstvenu štetu.

Nikola Tesla, čovek budućnosti

I zaista, i posle 80 godina od smrti, Teslina dela žive, a on ostaje izazov mnogima da njegove zamisli, daleko ispred vremena u kom je živeo, pretvore u stvarnost. Tesla je i danas – čovek budućnosti.

Dok je Tesla bio živ, živela je i njegova popularnost – dobrim delom zahvaljujući njegovoj sposobnosti da intrigira javnost i komunicira s medijima. Međutim, posle njegove smrti čitav svet bio je obuzet drugim aktuelnim pitanjima – ratom i obnovom, međunarodnim političkim preraspodelama, neviđenom eksplozijom nove tehnologije, novim potrošačkim društvom – a Tesla je skoro isčezao iz javnog diskursa. Njegovo ime uklonjeno je iz mnogih istorijskih knjiga i stručnih revija, a sećanje na njega održavala je samo nekolicina ljudi u svetskim naučnim krugovima, kao i trajno poštovanje i divljenje među Srbima i Jugoslovenima u celom svetu.

Ali kako je vreme prolazilo, količina objavljene građe je rasla, a mnogi su čitavu svoju radnu karijeru posvećivali izučavanju Tesline zaostavštine, brojnih dokumentovanih projekata i patenata, koje savremena nauka nije mogla ignorisati. Danas neka od najsavremenijih dostignuća počivaju na Teslinim principima, a mnogi uređaji i kompanije nose njegovo ime. Savremenim marketinškim rečnikom rečeno, Tesla je postao jedan od najpopularnijih brendova današnjice.

Tesla je školski primer tačnosti izreke starih Rimljana “Mnogo časti – mnogo neprijatelja.” Tokom života bio je uzdizan do polubožanstva među nekim članovima zajednice Novog doba, ali  istovremeno i unižavan do statusa nepostojeće ličnosti u uticajnim korporacijskim i akademskim krugovima. Često proglašavan čarobnjakom iz nekog drugog sveta, koji je privlačio munje s neba, Tesla je i sam doprinosio takvom tretmanu, neretko puneći novinske naslove senzacionalnim pričama o komunikaciji sa drugim planetama. Bezbrojni administranti, mediokriteti, ali i zavidljive kolege, prilježno su pokušavali da ga detronizuju i stigmatizuju, zamerajući mu “osobenjaštvo”, prenebregavajući istorijsku činjenicu da su upravo osobenjaci najviše zadužili čovečanstvo, za razliku od ostalih čije je mozgove činio besprekorno uređen sistem foldera, koji su često zadužili samo – istoriju gluposti.

Međutim, oni koji su imali priliku da su susretnu sa njim, nisu ostajali ravnodušni na njegovu posebnu pojavu. Ostala je sačuvana beleška Elmera Gerca: – Onda se pojavila silueta čoveka iz neobičnog, novog sveta. Visok, mršav čovek, čije su oči sijale vanzemaljskom svetlošću, ušao je u sobu toliko tiho da je njegovo prisustvo bilo jedva primetno. Sagnuo se do mesta na kom je sedeo… Pozdravio je goste ljubaznim naklonom. Pre nego što su uspeli da ga predstave, Tjusonu je izletelo: ”Nikola Tesla!”

Vizionar u sazvežđu nedokučivog nadahnuća

Srećom, velika dela se ničim ne mogu ugroziti. Struka je Tesli posle početne skepse, odala priznanje. Kada mu je dodeljen počasni doktorat Univerziteta Kolumbija, a ubrzo zatim slična počast stigla i sa Jejla, Tesla se vinuo u vrhove, koji su mu pripadali. Vodeći časopisi objavljivali su obimne članke o njemu, a on sam se kretao u društvu uvaženih ličnosti iz viših društvenih krugova. Iz tog vremena upečatljiv je zapis tada uvaženog eksperta T. K. Martina: – Teslu smatraju vizionarom kog je zavarao blesak slučajne zvezde padalice; ali njegova braća po profesiji sve više veruju da je on, zato što je video dalje, zapravo ugledao prvo svetlucanje na novim opipljivim kontinentima nauke. Kad su perceptivnost i maštovitost podjednako prisutne u jednom čoveku – geniju, one često ne budu podjednako i primećene.

Ono što je nesporno je činjenica da je Tesla izvesno posedovao znanje i sposobnosti koje su iz različtih razloga odbacivane od opšteprihvaćene nauke i društva ili su pak bile potiskivane od sila koje su njegov doprinos videle kao pretnju. Ipak, suština Teslinog dela ostala je dostupna potonjim tragačima. Mnogi pisci, naučnici i istraživači bavili su njegovim stvaralaštvom u pokušaju da otkriju neotkriveno. Popularni pisac Robert Anton Vilson opisao ga je rečju ”illuminati” (ital. prosvetljen), a Tesla ponovo postaje kultna ličnost zbog svog oreola mističnosti, koji je poslužio kao model za mnoge naučnofantastične likove i filmske teme u potrazi za odgovorima na pitanja onih koji izučavaju njegovo delo tražeći dublje značenje. Za razliku od drugih mističnih ličnosti, međutim, Tesla je u jedinstvenom položaju jer je toliko njegovih izuma postalo deo našeg savremenog sveta visoke tehnologije. Da je njegov krajnji emisioni plan zaista ostvaren dok je bio na vrhuncu karijere, ko zna kako bi se istorija dalje odvijala i kako bi se naši životi izmenili!!!

Međutim, sastavni deo njegove posebnosti bio je u tome što je on, koji je  doneo revoluciju u oblasti proizvodnje i prenosa električne energije i suštinski doprineo drugim aspektima savremene tehnologije, sve to učinio bez posebne želje da svoje znanje unovči i da se obogati. Taj altruizam, koji se obično kritikuje kao ”nedostatak smisla za posao”, prouzrokovao mu je finansijske teškoće za buduće eksperimente kojima bi testirao svoje nove izume. Ko zna kakav bi napredak omogućio da je mogao da proceni svoje izume preciznim eksperimentima!!! Nova naučna otkrića su uvek skup poduhvat, a nalaženje finansijske potpore za Teslu je često bio izvor frustracija. Radije se kretao po svom utvrđenom koordinatnom sistemu vrednosti, omeđenom radošću stvaranja, visoko uzdignut iznad nerazumevanja sredine i zagledan u nešto izvan i iznad mogućnosti poimanja, ne samo prosečnog ljudskog uma, već i zvaničnih naučnih doktrina. Tu njegovu opredeljenost i posebnost   najbolje opisuju upravo njegove reči:

Enjoy in Oneself

– U potpuno razvijenom biću – čoveku – manifestuje se želja, misteriozna, zagonetna i neodoljiva: da se oponaša priroda, da se stvara i da se sopstvenim rukama naprave čuda koja se opažaju oko sebe… On savladava i u svoju službu stavlja žestoku, destruktivnu varnicu Prometeja, titanske sile vodopada, vetar i plimu. On kroti gromovitu munju Jupitera i uništava vreme i prostor. On čak i samo sunce pretvara u svog pokornog i marljivog slugu… Može li čovek da kontroliše ovaj najveličanstveniji od svih prirodnih procesa koji takođe izaziva i najveće strahopoštovanje? Može li da upregne njegovu neiscrpnu energiju tako da ona po njegovoj volji obavlja sve svoje funkcije?… Ako bi mogao ovo da uradi, imao bi maltene neograničene i natprirodne moći… Ovo bi bila vrhunska manifestacija moći ljudskog uma, njegov najubedljiviji trijumf nad fizičkim svetom, njegov krunski uspeh, koji bi ga postavio uz samog Tvorca, čime bi ispunio svoju konačnu sudbinu.

Njegova izuzetnost i slojevitost, koja se nikako nije mogla uklopiti u postojeće šablone, niti opredeliti po čistoj pripadnosti određenoj naučnoj disciplini, možda se može pomalo razumeti kroz stihove Geteovog Fausta, Tesline omiljene pesme koju je znao napamet i koju je recitovao u Budimpešti na početku karijere, kada je otkrio tajnu rotacionog magnetnog polja. Upravo je faustovska paradigma bila ono na šta se pozivao kada je pravio paralelu između pronalaska svetskog telegrafskog sistema i otkrića Svetog grala:

Da li to ruka nekoga božanstva zapisa ove znake,

 što u meni stišaše ljuti vrtlog zapenjeni,

što radost mi u jadno srce slivaju

i, snagom prepunom tajanstva,

prirodne sile ukrug razotkrivaju?

Jesam li bog? Pred okom sve se zori!

U ovoj čisto iscrtanoj mreži

delatna priroda pred dušom mojom leži.

FBI zakucao na vrata preminulog genija

Nakon Tesline smrti, FBI, Kancelarija za imovinu stranih državljana i delovi Ministarstva rata kovali su plan da konfiskuju i sačuvaju Tesline papire o tajnom oružju. Čekalo se još pola veka na njihovo izdavanje, kada je nađeno pismo Ministarstva rata SAD koji potvrđuje prethodne redove: Ova kancelarija je primila poruku od Generalštaba vazdušnotehničke službene komande u Rajt Fildu,u kojoj se zahteva “da utvrdimo gde se nalaze dokumenti pokojnog naučnika dr Nikole Tesle koji možda sadrže podatke od velike vrednosti za Generalštab… U svetlu izuzetne važnosti tih dokumenata… želeli bismo da zatražimo da budemo obavešteni o bilo kakvom pokušaju neke druge službe da ih se domogne.” Srdačno vaš, pukovnik Ralf E. Douti načelnik, ogranak Vašington

Tajni agenti obili su Teslin sef u hotelu Njujorker bez znanja porodice, uzeli ključeve trezora u hotelu Governor Klinton i ukrali prototip zraka smrti, zamenivši ga opremom koju je Tramp našao nedelju ili dve kasnije. Taj mogući događaj morao se odigrati između 9. i 29. januara 1943. godine, navodi Mark Sajfer.

S nebeskim znakom

Kako je njegov pogled stalno bio okrenut ka budućnosti, za kraj mi se čine prigodnim prvi redovi njegove autobiografije, zato što su toliko aktuelni danas, u dvadeset prvom veku, jednako kao što su bili i pre jednog stoleća, kada su napisani:

– Napredak čovečanstva suštinski zavisi od izuma. To je najvažniji proizvod čovekovog stvaralačkog uma. Njegov krajnji cilj jeste potpuno ovladavanje materijalnim svetom, kroćenje sila prirode za potrebe čoveka. To je težak zadatak pronalazača, koji je često neshvaćen i neadekvatno nagrađen. Ipak, njemu to bogato nadoknađuje užitak prikazivanja sopstvenih moći i saznanje da je on u među posebno povlašćenima, bez kojih bi ljudski rod odavno nestao u teškoj borbi sa nemilosrdnim elementima. Što se mene tiče, ja sam se već više nego nauživao tog izuzetnog zadovoljstva, toliko da mi već godinama u životu ne nedostaje neprekidnog ushićenja.

Zato što je prosto nemoguće, posle toliko stručnih rasprava, istraživanja i sjajnih knjiga, iz rakursa jednog običnog poklonika njegovog izuzetnog genija, bilo šta novo reći a da ne zvuči trivijalno;  zato što je tokom svog dugog i plodnog života već sažeo i definisao – i sebe i svet, i kosmos. I zato što je ponekad dovoljno samo stati, s osećajem ponosa što je naše gore list, i pokloniti se veleumu planetarne reputacije, koga je sudbina obeležila posebnim nebeskim znakom nadahnuća na čelu i čija energija i danas kruži univerzumom.