Tišina

Opis

U romanu Tišina, odgovarajući na zamršena pitanja, Endo se služi temom progona. Nudi nam priču mladog portugalskog sveštenika po imenu Sebastijan Rodriges koji iz Makaoa putuje u Japan kako bi se uverio u nemoguću vest, da se njegov mentor, otac Kristovao Fereira, odrekao svoje vere. Rodriges dolazi u Japan, čvrste vere, nadahnute sećanjem na dragoceni Isusov lik, pun ’života i snage’, na sliku koja odražava sigurno prisustvo Boga.

Šusaku Endo spada u red najvećih japanskih pisaca dvadesetog veka. Slavu mu donosi roman Tišina (zasada jedino Endovo delo prevedeno na srpski), posle kojih sledi niz uspešnih romana i zbirki priča. Tišina je 2016. godine adaptirana u istoimeni igrani film u režiji Martina Skorsezea.

„Tišinu“ možete posmatrati iz nekoliko uglova. Na prvom mestu, to je savršeni prikaz istorije Japana u sedamnaestom veku, kao i sudbine hrišćanstva u ovoj zemlji. Najbitnije od svega, ta slika je data iz ugla čoveka čiji se pogled nalazi negde između prezrenja prema Japancima (danas bi to nazvali kolonijalni diskurs) i istinske ljubavi prema ljudima, ma kakvi god oni bili (najbolje tome svedoče Rodrigezove misli: „Ali Hrist nije dao svoj život za dobre i prelepe. Za ono što je dobro i prelepo lako je umreti; teško je dati život za bedne i iskvarene.“) Upravo taj trenutak ljubavi prema ljudima koštaće misionara vere. Jer kako pomiriti veru u svemogućeg i punog dobrote boga sa slikom stradanja ljudi koji veruju u tog boga, ne dobivši nikakvu podršku od njega? Sukob je to idealizma, istinske vere u boga (one sa početka teksta), sa razumom. I paklenom stvarnošću ovoga sveta u kojoj se od boga može dobiti samo tišina: „Iza depresivne tišine tog mora, tišine Gospodnje, krije se osećanje da bog prekrštenih ruku nemo sluša kako mu se ljudi očajno mole.“