Opis
Prvi čin je priča o mnogima od nas, ratnim i poratnim, emotivnim, tranzicionim i inim luzerima koje matica života besomučno razbija o hridi besmisla, trošne i zaludne nade da se njen tok može preokrenuti ili barem zaustaviti. Bećić nas umešno vodi kroz nekoliko ravni priče, vešto zapliće i učvorava niti, da bi se sve rasplelo na jedan čudesan, a može biti i jedino mogući način. Rečju, pred vama je štivo koje će vas zarobiti od prve rečenice: Neko će se u njemu i prepoznati, ali tinja nada da “Prvi čin”, za mnoge od nas, ujedno, neće biti i poslednji. – Vlada Arsić, pisac
Poruka je jasna: svi smo begunci sa Kafkinog „Procesa“. Kora „Prvog čina“ predstavlja život u neminovnom toku kroz prostore stare u novom ruhu. Nije samo carevo novo odelo zbunilo čitaoca ili analitičara. Opis promenjenog vremena kroz odeću iz skupih butika, svečana odela su samo jedan od spoljnih efekata, a kroz sve izvire prepoznavanje muslimanskih delova odeće. Kratkim rečenicama, efektnim rečima autor slika Sarajevo, Beograd… Tita kao pominjanu prošlost.
U komplikovanu situaciju upliće se i slučajno, apsurdno ubistvo, iz tog događaja nastaju putevi priča, kao da ulazimo u roman toka svesti, slede teški iskazi umetnički vođeni britkim promišljanjem autora. – mr Mirjana Sisojević -Radojičić, iz recenzije romana „Prvi čin”
Recenzije
Još nema recenzija.