Iznenađenje : radio drame

Opis

Sklonost ka primitivizmu ili podmuklost intelektualaca.

Jedan od razloga za “restauraciju” primitivizma je – intelektualizam, koji je

a) zapetljan u samome sebi i

b) koji hoće da izađe na čistinu, da stvari učini opipljivim, jasnim, bez kolebanja, efikasnim i efektnim.

Ako se ovome pridruži moralizam moje vrste,onda se dobija i sklonost ka tezi, koja je jasna sklonost ka uprošćavanju. Spoj između intelektualizma i literarnog primitivizma je teza.Teza je instrument, oruđe kojim  intelektualizam sve uprošćava, sve čini primitivno “jednostavnim”. Primitivizam nije socijalna nego intelektualna kategorija, a posteriori?

SADRŽAJ

NAKNADNA (AUTOKRITIČKA) NAPOMENA . . . 7
Filip David: RADOMIR KONSTANTINOVIĆ U SVETU RADIO DRAME . . . . . . . . . . . . . . . 9
Branislava Vasić Rakočević: O RADIO DRAMAMA RADOMIRA KONSTANTINOVIĆA . . . . . . . . . 13
SAOBRAĆAJNA NESREĆA . . . . . . . 33
VELIKI EMANUEL . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 55
IZNENAĐENJE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83
EURIDIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95
IKAROV LET . . . . . . . . . . 121
LIPTONOV ČAJ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
OBIČNA, OH, KOKOŠKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
EMITOVANJA, PUBLIKOVANJA, NAGRADE… . . . 191
Aleksandra Bosnić Đurić: ANTICIPACIJE U SVETU OSUJEĆIVANIH IDENTITETA… 195

Ukidajući vizualnost i linearnost prostora i vremena radio-drama omogućava istraživanje i zalaske u prostore sna, uspomene i podsvesnog. Ove mogućnosti radio-drame pokazat će se kao idealne za literarno-filozofske preokupacije Radomira Konstantinovića. . Radio-drama svojim nadpredmetnošću riječ najviše približava njenoj čistoti, ali i njenom ništavilu. Dramatizam koji se ovde postiže jeste konstantni sukob iracionalnog i racionalnog, vidljivog i nevidljivog, bića suočenog sa ne-bićem. U medijumu radija, više no igdje, ovo iskušavanje smrti, i ništavila, dolazi do prirodno najvišega svog izraza.

Konstantinovićeve radio-drame prate navedene misaone odrednice. Likovi u njima su u konstantnom ambivalentnom odnosu sami sa sobom, iskušavajući prazninu svijeta i rastapajući se jedni u drugima i potvrđujući nemogućnost postizanja identičnosti sa samim sobom što potvrđuje tezu o svetu koji nas okružuje kao o svijetu problematičnog identiteta. Sa manjim ili većim odstupanjima postoji nekoliko glavnih poetičkih odrednica koje se promišljaju u jednom dijalektičkom odnosu. Najpre, likovi su uvijek, bez izuzetka, smješteni u prilično sveden, ograničen prostor koji se opisuje/doživljava kao opskuran i zastrašujući. U vezi sa prostorom je opet vrlo često jedna osoba uz koju je vezan niz rutinskih svakodnevnih radnji (brijanje, ispijanje čaja u određeno vreme, čitanje novina i sl.) koje taj prostor kao habitat ili prinudnu životnu stanicu, oslikavaju kao banalnu, prizemnu i čemernu. Najzad, radio-drame Radomira Konstantinovića i budućoj čitalačkoj publici mogle bi činiti vidljivijima njegova esencijalna polazišta i njegove uvide: umjetnost je igra, nesvodiva, polivalentna i u svojoj osnovi antinomična, strana joj je banalnost ništavila, a umjetnik kao otjelot