Pitali smo srpske izdavače koji su po prirodi posla najviše upućeni u kvalitet i vrednost ukupne produkcije o njihovom viđenju najvrednijih projekata u minuloj 2017. godini, o vrednosti književnih nagrada, prednostima i nedostacima domaćeg izdavaštva… Njihove odgovore objavljivaćemo u narednim danima na našem blogu, posle čega ćemo i sami, na osnovu dobijenih mišljenja, pokušati da oformimo svoju listu.
Mišljenje čitaoca kao konačnog i neopozivog sudije takođe je od neprocenjive važnosti. Javite nam se sa svojim kometarima.
Izdavač gost bloga danas je Bora Babić, glavna urednica izdavačke kuće „Akademska knjiga“.
Koja knjiga/edicija je po Vama obeležila 2017?
Najviše strepnji i nerviranja doživela sam dok smo pripremali za objavljivanje knjigu: Teorija komunikativnog delovanja I-II Jirgena Habermasa (preveli s nemačkog: Miroslav Milović, Života Filipović i Zoran Đinđić; priređivač i urednik Časlav Koprivica; 1200 strana), ali sam se i najviše radovala kada smo dobili prvu knjigu iz štamparije. Habermas je obeležio moju 2017. godinu.
Objavljivanje ove knjige smatrala bih izdavačkim poduhvatom da ju je objavio bilo koji izdavač u Srbiji jer je Jirgen Habermas jedan od najvećih živih filozofa, a ova knjiga je “opus magnum savremene socijalne misli”. Od momenta kada je Zoran Đinđić počeo da je prevodi, pa do izlaska iz štampe, čekali smo više od 25 godina. Dugo smo bili u neizvesnosti da li ćemo moći obezbediti finansijska sredstva za objavljivanje.
Vaša top lista od pet najboljih naslova?
- Ljudmila Ulicka, Jakovljeve lestve
- Mark Mazover, Solun grad duhova
- Genis Aleksandar, Povratna adresa, autoportret
- Imre Kertes, Dnevnik galiota
- Yuval Noah Harari, Homo deus: kratka povijest sutrašnjice
Koji književno-izdavački događaj je obeležio 2017?
Književno-izdavački događaj u 2017. je dodela Nagrade za izdavača godine Akademskoj knjizi na 62. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga (Beograd, 22.10. – 29.10) od strane stučnog žirija. Pošto često sumnjam u pravičnost žirija, nagradu nisam očekivala i za mene je bila veoma prijatno iznenađenje a posebno što smo na istom sajmu dobili i Povelju za najboljeg izdavača koju dodeljuju novinari.
Da li su nagrade validno merilo kvaliteta objavljenih naslova?
Nagrade skreću pažnju na dela i autore ali nisu uvek jedino validno merilo kvaliteta objavljenih knjiga. Moja glavna zamerka nagradama je što ih ima previše u Srbiji. Ipak verujem da nagrade, ukoliko nemaju politički kontekst i ukoliko nisu izlobirane, mogu biti veoma stimulativne za svakog stvaraoca.
Šta su najveće vrednosti, a šta najveće slabosti srpskog izdavaštva?
Znajući u kakvoj maloj i siromašnoj kulturi živimo, mnogi naši izdavači čine čuda i pravi su vitezovi kulture.
Najveća vrednost srpskog izdavaštva je što mali i srednji izdavači objavljuju kapitalne knjige domaćih i stranih autora, odnosno prate savremenu svetsku produkciju. Kvalitet izdavačkog programa može se najbolje prepoznati ako svake godine pogledate koji izdavači potpisuju izdanja koja uđu u najuži izbor za nagradu “Nikola Milošević” koja se dodeljuje za najbolju knjigu iz oblasti teorije književnosti i umetnosti, estetike i filozofije.
Glavni problem srpskog izdavaštva je što je knjiga izložena snažnim uticajima surovog neoliberalnog tržišta i polagano prestaje da bude kulturno dobro i tretira se uglavnom kao roba. Zato bi veoma važno bilo da država odnosno Ministarstvo kulture i Pokrajinski sekretarijat izdvajaju veća sredstva za subvencionisanje kapitalnih izdavačkih projekata.