Energetska efikasnost

Energetska efikasnost – definicija pojma

Pod pojmom unapređenja energetske efikasnosti u zgradarstvu podrazumeva se kontinuirani i širok opseg delatnosti kojima je krajnji cilj smanjenje potrošnje svih vrsta energije uz iste ili bolje uslove u objektu. Kao posledicu smanjenja potrošnje neobnovljivih izvora energije (fosilnih goriva) usled mera energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, imamo smanjenje emisije štetnih gasova (CO2 i dr.) što doprinosi zaštiti prirodne okoline, smanjenju globalnog zagrevanja i održivom razvoju zemlje.

Pojam energetska efikasnost se najčešće susreće u dva moguća značenja, od kojih se jedno odnosi na uređaje a drugo na mere i ponašanja. Pod energetski efikasnim uređajem smatra se onaj koji ima veliki stepen korisnog dejstva, tj. male gubitke prilikom transformacije jednog vida energije u drugi. Na primer, „obična” sijalica veliki deo električne energije pretvara u toplotnu energiju a samo mali u korisnu svetlosnu energiju, i u tom smislu ona predstavlja energetski neefikasan uređaj.

Kada je reč o merama energetske efikasnosti, pod energetskom efikasnošću podrazumevaju se mere koje se primenjuju u cilju smanjenja potrošnje energije. Bez obzira da li je reč o tehničkim ili netehničkim merama, ili o promenama u ponašanju, sve mere podrazumevaju isti ili čak i viši stepen ostvarenog komfora i standarda.

Najčešće mere koje se preduzimaju u cilju smanjenja gubitaka energije i povećanja energetske efikasnosti su:

  • izolacija prostora koji se greje
  • zamena dotrajale stolarije u prostorima koje se greju
  • zamena energetski neefikasnih portošača efikasnim
  • ugradnja mernih i regulacionih uređaja za potrošače energije
  • zamena neobnovljivih energenata obnovljivim
  • uvođenje tarifnih sistema od strane distributera koji će podsticati štednju energije i sl.
Neophodnost energetske efikasnosti

Potencijal koji ima energetska efikasnost je ogroman, jer se ušteda energije ostvaruje kako na strani proizvođača (prerada uglja, nafte, gasa i proizvodnja, prenošenje i distribucija električne energije) tako i na strani korisnika (upotreba energije u domaćinstvima, saobraćaju i proizvodnji). Zbog nedovoljne rasprostranjenosti energetske efikasnosti, u praksi njen potencijal ostaje u velikoj meri neiskorišćen.[1]

Zaštita životne sredine se smatra obaveznom za odgovornost čovečanstva. Ljudi moraju da imaju čist vazduh, vodu i zemljište kako bi mogli da prežive. Kompanije koje imaju udeo u zaštiti životne sredine imaju koristi kako za sebe, tako i za celo društvo.

Savremeni način života nas čini potpuno zavisnim od energije. Rastuća potrošnja fosilnih goriva – kao što su nafta, ugalj i gas – imaju dramatičan uticaj na ukupnu emisiju štetnih gasova u vazduh.

Ipak, rezerve uglja, gasa i nafte su ograničene, u nekim zemljama i na izmaku. Kombinacija porasta potrošnje enegenata i ograničena ponuda rezultiraju konstantnim rastom cena.

Analizama procentualnog ucšeća u potrošnji energije po sektorima zaključeno je da najveći deo pripada zgradarstvu, oko 4 %.  U Srbiji je taj procenat i veći.

Energetskoj efikasnosti doprinosi se na nekoliko načina: ugradnjom štedljivih sijalica, zamenom dotrajalih prozora i vrata i sl. Međutim, najefikasnije rešenje za štednju energije jeste ugradnja savremenih i dostupnih termoizolacionih materijala. Ugradnjom npr. kamene mineralne vune kao termoizolacije u objekat, se:

  • smanjuje potreba za grejanjem i hlađenjem
  • štedi energija, samim tim i novac
  • štednjom energije čuva okolina
  • štiti od buke i požara
  • obezbeđuje brz povraćaj investicije
  • doživotno povećava komfor prostora i njegova vrednost.

Prosečna potrošnja energije za grejanje u zgradama u Srbiji je preko 150kWh/m² godišnje, dok u razvijenim evropskim zemljama iznosi ispod 50kWh/m². Evidentno je da ova činjenica primorava Srbiju da intenzivira aktivnosti na postizanju standarda koji važe u zemljama EU ili im se makar značajno približi.

Energetska efikasnost i održivi razvoj

Razvoj ekološke svesti čovečanstva uticao je na napretke u rešavanju problema životne sredine zato što su ljudi uzimali i aktivno i pasivno učešće u brizi o životnoj sredini. Od šezdestih godina prošlog veka, u mnogim zemljama sveta industrije su smanjile ispuštanje štetnih gasova i materija u vazduh i vodu. Takođe, donošenjem propisa ograničeno je korišćenje nezdravih materija i otrovnih hemikalija. Sam koncept „održivog razvoja” je relativno nov ali ideje sadržane u njemu možemo pronaći i u prošlosti. Tako, na primer, još krajem 18. veka engleski ekonomista Maltus je tvrdio da postoji nesrazmera između rasta stanovništva i rasta životnih sredstava. Nakon konferencije o životnoj sredini i razvoju, održane u u leto 1992. godine u Rio de Žaneiru, pojam „Sustainable Development” postao je vodeći pojam u oblasti politike o životnoj sredini. To svakako predstavlja napredak za ekološku politiku, jer se na taj način pojašnjava veza između ekoloških, ekonomskih i socijalnih problema unutar koje se moraju postaviti problemi zaštite životne sredine ako ih želimo rešiti stručno i na društveno prihvatljiv način. Velike promene su neophodne u oblasti ekonomije, politike kao i promene sa socijalnog aspekta.

Kada održivi razvoj shvatimo ozbiljno, kao rezultat dolaze drastični zahtevi za promenom u svim područjima života svakog pojedinca. Promene se odnose kako na promenu naše potrošačke navike (što je samo po sebi već dovoljno teško) tako i na promenu svesti u oblasti ekonomije, politike i društva.

Svedoci smo sve veće degradacije životne sredine i zabrinjavajućih klimatskih promena (globalno zagrevanje), koje su zahvatile gotovo svaki kutak naše planete. Energetski sektor je među glavnim uzročnicima ovih problema.

Kako bi se zaustavile ili bar ublažile navedene negativne pojave i omogućio održivi razvoj, opšti trend u svetu je orjentacija ka obnovljivim izvorima energije u smislu proizvodnje „zelene energije” uz istovremeno povećanje energetske efikasnosti u smislu smanjenja potrebe za energijom.

U ovom trenutku jedino kombinacija smanjenja potrošnje energije uz obnovljive izvore energije omogućava dalji razvoj energetike uz istovremeno očuvanje zdrave životne sredine.

Ključne odlike energetskog sektora u Srbiji su niska energetska efikasnost (i u proizvodnji i u potrošnji), zastarelost tehnologije u proizvodnom sektoru, nizak nivo investicija, nerealno niska cena električne energije, nizak udeo obnovljivih izvora energije i neracionalna potrošnja praktično svih vidova energije.

Energetska efikasnost i zgradarstvo

Zgrade se mogu prepoznati kao relativno veliki potrošači energije. Smanjenje potrošnje energije moguće je građenjem novih energetski efikasnih zgrada ali i energetskim sanacijama postojećih zgrada. Energetska efikasnost u zgradarstvu podrazumeva efikasno korištenje energije uz primenu optimalnih mera čiji je cilj: smanjenje potrošnje energije uz finansijsku uštedu za krajnjeg korisnika, ugodniji i kvalitetniji boravak u zgradi, smanjenje troškova održavanja i produženje životnog veka zgrada, doprinos zaštiti okoline i smanjenju emisija štetnih gasova kao i globalnim klimatskim promenama.

Merenje potrošnje energije u zgradama, odnosno prikazivanje energetskih svojstava zgrade izradom energetskog pasoša, ima za cilj trajno smanjenje energetskih potreba zgrada pri projektovanju, izgradnji i korišćenju novih zgrada, odnosno sanaciji i rekonstrukciji postojećih

Energetska efikasnost zgrada treba da se izračunava na bazi jedinstvene i dovoljno primenljive metodologije, koja se može razlikovati na regionalnom nivou. Metodologija, pored toplotne izolacije, treba da uključi i druge faktore koji igraju sve značajniju ulogu, kao što su instalacije za grejanje i klimatizaciju, primenu obnovljivih izvora energije. Zgrade će imati uticaj na dugoročnu potrošnju energije i nove zgrade stoga treba da zadovolje minimalne zahteve u pogledu energetske efikasnosti prilagođenih lokalnom podneblju

Nа potrošnju energije u zgrаdаmа bilo koje vrste, uključujući i stаmbene, ide ukupno  procentuаlno nаjviše energije od ukupne potrošnje energije u mnogim zemljаmа, а prosečno i do 60%, a u Srbiji 39-42%. Stogа je unаpređenju energetske efikаsnosti u  zgrаdаmа potrebno pokloniti izuzetnu pаžnju. U nacionalnim akcionim planovima energetska efikasnost u svetu se danas, odnosno potreba za smanjenjem potrošnje energije u zgrаdаma, nаlazi u žiži pаžnje i predmet su brojnih istrаživаčko rаzvojnih, demonstrаcionih, strаteških, regulаtorno finаnsijsko podsticаjnih i drugih progrаmа, merа, izrаde prаvilnikа i merodavnih stаndаrdа

Iz knjige Predlog mera za finansiranje energetske efikasnosti

 

 

 

 

 

 

Telefon: +381 64 1574420
Fax: kontakt@salonknjiga.rs
Beograd, Francuska 14