Close

Pretposlednjeg dana juna završen je  7. Beogradski festival evropske književnosti koji je organizovala Izdavačka kuća Arhipelag od 26. do 29.juna. Publika je poslednjeg dana festivala mogla da prati razgovor s poznatom britanskom pesnikinjom Fionom Sampson, autorkom nedavno objavljene knjige U potrazi za Meri Šeli, devojkom koja je izmislila Frankenštajna koja je izazvala veliko interesovanje britanske javnosti. Potom je na sceni Festivala tekao razgovor s Jelenom Lengold povodom njenog novog romana Odustajanje, da bi na kraju programa usledila projekcija filma Anđeo milosti Enrika Paua, po istoimenom romanu italijanske autorke Mikele Murđije.

Tokom nedelje vrhunske književnosti, kako je Arhipelag najavio 7. Beogradski festival evropske književnosti, publika je pratila četiri celovečernja multimedijalna književna programa sačinjena od sedam čitanja poznatih svetskih i domaćih pisaca, četiri projekcije filmova u okviru retrospektive Književnost na filmu, kao i izložbu crteža i fotografija Iz neposredne nestvarnosti.

Sedmi Beogradski festival evropske književnosti predstavio je globalno poznate autore, kao što je Havijer Serkas, jedan od najznačajnijih savremenih evropskih pisaca, ali je nastavio i da domaćoj publici otkriva kod nas nedovoljno poznate evropske autore. Ove godine srpskoj publici su se na Beogradskom festivalu evropske književnosti prvi put predstavili nemačka književnica turskog porekla Hatidže Akin, koja je svojim zanimljivim, duhovitim i neposrednim nastupom oduševila publiku i izazvala mnogo interesovanja, kao i britanski romansijer i pripovedač Piter Salmon. Među piscima koji su učestvovali na 7. Beogradskom festivalu evropske književnosti nalaze se i jedan od najpoznatijih makedonskih romansijera, pripovedača i dramskih pisaca Venko Andonovski i Jelena Lengold čiji je roman Odustajanje imao beogradsku premijeru na Festivalu.

Red za Hohštaplera

Glavna književna zvezda 7. Beogradskog festivala evropske književnosti bio je veliki španski i evropski pisac Havijer Serkas, autor slavnih romana Salaminski vojnici, Anatomija jednog trenutka i Hohštapler, koji je na festivalu imao srpsku premijeru. Serkasovi romani prevedeni su na preko trideset svetskih jezika i u većini zemalja u kojima su objavljeni nalaze se među najčitanijim knjigama. Dobitnik je gotovo svih važnijih evropskih nagrada za književnost, a publika je imala priliku da mu čestita najznačajniju italijansku nagradu za esej, „De Sanktis“, koju je dobio tokom boravka na Beogradskom festivalu evropske književnosti. Gostovanje Havijera Serkasa na 7. Beogradskom festivalu evropske književnosti bilo je veliki književni i kulturni događaj. Brojna publika je zainteresovano slušala razgovor sa ovim piscem koji je potom strpljivo i dugo potpisivao svoj novi roman Hohštapler čitaocima koji su formirali red.

– Prvi put sam u Beogradu i grad me je osvojio entuzijastičnim ljudima i posvećenim i obaveštenim čitaocima. Radujem se da me toliko ljudi čita u Beogradu, osećam obavezu da dođem ponovo. Ja ne pišem o prošlosti, ja pišem o prošlosti koja nije prošla. Duboko verujem da naša savremenost i naša stvarnost nisu samo ono što vidimo svaki dan pred svojim očima, već da u toj savremenosti i u toj stvarnosti postoje elementi istorijskog iskustva, te prošlosti koja nije prošla već učestvuje u našim životima. Tek ako prepoznamo te sadržaje prošlosti koji su i dalje prisutni mi možemo da učnimo našu stvarnost celovitom i razumljivom – rekao je, između ostalog, u uzbudljivom razgovoru sa čitaocima Havijer Serkas predstavljajući svoj roman Hohštapler u kome je reč o junaku koji je izmislio celu svoju biografiju i tako decenijama obmanjivao špansko društvo.

Kultura u tranziciji

Veliku pažnju publike i javnosti izazvao je panel Kultura u tranziciji u okviru koga su teoretičarka kulture i medija Milena Dragićević Šešić, umetnik Saša Rakezić i književna kritičarka i novinarka Marija Nenezić razgovarali o tranzicijama koje su postale podrazumevajući okvir savremene kulture, od promene njenog globalnog konteksta, preko promene statusa kulture i njene marginalizacije, do izmenjenih medijskih i socijalnih okvira kulture i umetnosti.

Izložba crteža i fotografija 12 autora različitih generacija i poetika Iz neposredne nestvarnosti posvećena je prozi „rumunskog Kafke“ Maksa Blehera koji poslednjih godina, posle decenija gotovo potpunog zaborava, doživljava, svetsku slavu. Na izložbi su predstavljeni radovi Marka Jobsta, Marije Ćalić, Mirona Mutaovića, Hane Rajković, Magdalene Miočinović Andrić, Natalije Mijatović, Davida Pužadoa, Milice Lapčević, Ileane Kac, Tijane Fišić i Dunje Ožegović.

Četiri filma iz nove evropske kinematografije izazvala su posebnu pažnju publike 7. Beogradskog festivala evropske književnosti. U okviru programa Književnost na filmuprikazan je španski film Mlada Paula Ortisa, po drami Federika Garsije Lorke Krvava svadba, nemački film Buketa Alakusa Jednog Hansa sa ljutim sosom, po istoimenom romanu Hatidže Akin, francuski film Dominika Kabrere Marsejske ludorije, po romanu Majlis de Kerangal, kao i italijanski film Enrika Paua Anđeo milosti koji je nastao po istoimenom romanu Mikele Murđije.

Čitaocima treba pružiti mogućnost izbora

– Književnosti je potreban javni prostor, ali nam je i vrhunska književnost neophodna da bismo razumeli sopstvenu svakodnevicu. Okolnosti u kojima je kultura marginalizovana, a vrhunska književnost potisnuta tabloidnim i lakim sadržajima nisu ni dobre, ni prirodne. Otuda je neophodno oblikovati prostor u kome će, bez ikakvih kompromisa, vrhunska književnost biti stvarni izbor. Drago mi je da je toliki broj čitalaca podržao naš izbor i da je ove godine na festivalu bilo toliko čitalaca mlađih od 30 godina. Publika festivala je podržala, pre svega, nedvosmisleno opredeljenje za književne vrednosti. U Srbiji postoji mnogo čitalaca vrhunske književnosti, ali je sve manje javnih okvira u kojima takva književnost ima svoje mesto. Čitaocima je potrebno pružiti mogućnost izbora i onda ne treba brinuti za njihov izbor. Sedmi Beogradski festival evropske književnosti potvrdio je da publika podržava multimedijalni koncept festivala u kome, susrete i razgovore s piscima, prate paneli i izložbe, filmovi i video prezentacije. Književni festivali moraju da koriste nove forme komunikacije s publikom i oni u tom slučaju mogu da budu čvrsto uporište vrhunske književnosti i njen ponovo osvojeni javni prostor – rekao je osnivač Beogradskog festivala evropske književnosti i glavni urednik Arhipelaga Gojko Božović.

Beogradski festival evropske književnosti bi oje veoma posećen i imao je neuobičajeno veliki odjek u javnosti, uz nekoliko tekstova koji su o Festivalu objavljeni u različitim evropskim zemljama. Pored velikog broja posetilaca, među kojima je značajno prisustvo mladih, programe Festivala pratili su mnogi domaći pisci, umetnici, profesori univerziteta, niz pripadnika diplomatskog kora u Beogradu, kao i predstavnici javnog, kulturnog i akademskog života

Ostavi svoj komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Obavezna polja su obeležena sa *